Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - други део (четрдесет девета емисија)

Љубав по Богу је свеопшта и васељенска: Прима у свој загрљај све људе, сва места, сва времена. Савршена љуба љуби све људе подједнако! Ову љубав подражава наша света Црква и подсећа и нас верујуће да чинимо исто. Изливање управо те љубави је прозба велике јектеније у којој се молимо за град у коме живимо, за сваки град и земљу. Молимо од Господа и да се благослов Његове љубави прошири на ваздух, на земљу, на целокупну творевину. Молимо се Христу за све оне који путују морем, копном или ваздухом. Молимо се за болеснике, патнике, за сужње. Иштемо од Господа да свима њима животни напори и тешкоће постану пут у Царство Његово. Христос позива све уморне и натоварене да Му приђу и да се одморе (Мт. 28). Позива их у Храм на божанствену Литургију, будући да се у Храму Божијем налази радост за потиштене, весеље за тужне, утеха за измучене, починак за уморне. Молитвени дијалог ђакона и верног народа завршава се помињањем Пресвете Богомајке и свих светих са напоменом да испуњени миром васцели живот свој предамо Христу Богу. Ово предавање васцелог живота не постиже се лако, оно представља један поступан пут, те је због тога потребно и душекорисно да се увек и изнова кроз богослужење подсећамо да хришћански етос подразумева потпуно предавање Богу. Ово су само нека од питања у којима је било речи у новом издању емисије "Светотајинско богословље". 
 
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић

 
 
Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ