Слушање и чујење у љубави

И у најскладнијем партнерском односу постоје несугласице, оне су нормалне, а кад се појаве, свака страна би требало да разуме – пре свега тако што ће га пажљиво саслушати – зашто онај други различито мисли или жели.

Тест за партнерски однос није ситуација у којој се он и она слажу око нечега, већ је то ситуација у којој се не слажу. Зато је управо начин на који партнери покушавају да реше своје конфликте један од главних фактора који одређују квалитет везе или брака.

Конфликти у смислу да једна особа жели једно, а друга особа жели друго, саставни су део сваког односа, па и односа двоје људи који се воле. Немогуће је да она и он увек, из тренутка у тренутак, желе исто. Иако постоје парови у којима наизглед нема сукоба јер једна страна увек прихвата оно што жели друга страна, у питању је илузија: та страна која све прихвата заправо потискује сопствене жеље како би избегла свађу у односу. Та стратегија доприноси миру у односу, али није добра на дуге стазе јер је особа која се подређује хронично одвојена од својих жеља, а то значи отуђена од саме себе.

Да би веза или брак дугорочно функционисали, оба партнера морају прихватити чињеницу да ће у многим ситуацијама различито мислити и различито желети. Следеће што морају прихватити јесте чињеница да су те разлике нормалне и да немају везе са односом љубави који постоји између њих. Када се појаве несугласице унутар неке складне везе или брака, партнери се труде да разумеју зашто онај други различито мисли или жели. А да би то схватили, они морају другог саслушати, а затим и чути оно што им говори. У том процесу они му могу помагати потпитањима како би што боље објаснио на чему заснива своје мишљење.

Тек када схвате зашто партнер мисли то што мисли, када схвате његову логику, они разумеју партнера. Они се тада могу сложити или не сложити с његовим размишљањем. Ако се не слажу са њим, тада могу аргументима „напасти” логику на којој он заснива своје мишљење или жеље.

Неслагање није одбацивање

Неки аутори ову врсту слушања партнера која води ка разумевању његове логике на основу које заснива своје различито мишљење или хтење називају „дубоко слушање”. Када на овакав начин партнери приступају међусобним разликама, тада обоје имају утисак да их други чује и да их разуме, чак и онда када се не слаже са њима. Другим речима, овакви односи много су квалитетнији и блискији, а самим тим стабилнији и дуготрајнији.

Шта све спречава једну особу да не слуша и не чује, па самим тим и да не разуме другу особу у љубавној вези? Постоји неколико погрешних уверења које ометају „дубоко слушање” у вези или браку.

На првом месту су људи који не трпе различито мишљење код особе коју воле. Они верују да обоје увек морају мислити исто. Због тога, када се појави разлика, они „неће ни да чују”, тако да прекидају партера, почињу да вичу и слично. Они често погрешно мисле да ако партнер мисли друкчије, да им поручује да је он паметнији, а да су они глупи. Зато се некада и увреде када се појави разлика у мишљењу.

Постоје они који не разликују разумевање од слагања. То значи да ако разумеју, онда су се аутоматски сложили са партнером, то јест прихватили његово мишљење. То је веома погрешно јер разумети значи само знати зашто партнер размишља на одређени начин, што никако не значи да ће се сложити са његовим начином размишљања. Њима није познато правило да што боље разумеју партнера, то ће га боље упознати.

Има и оних који не разликују себе од свог размишљања о некој ствари. Последица је то што, када се партнер не слаже са њима око те ствари, када одбаци неки њихов аргумент, они погрешно мисле да је партнер одбацио њих као особе. А то доживљавају као престанак љубави, тако да се или повлаче из односа и данима игноришу партнера или тако што вређају, покушавајући да „изједначе” у одбацивању.

Не избегавати „непријатан” разговор

Оно што такође треба знати јесте да различито мишљење или жеља, нарочито када се тиче неке теме која је особи веома важна, код ње изазива непријатност. Та непријатност често мотивише особу да прекине непријатан разговор и да га касније избегава. То је погрешно поступање јер се са том непријатношћу треба суочити и треба је истрпети док партнер не објасни свој став.

Све је више бракова где долази до развода не због насиља или алкохола, већ зато што се један партнер осећа отуђеним, несхваћеним, што дуго времена не осећа блискост са другим. А „дубоко слушање” може све то да спречи.

Зоран Миливојевић

politika.rs