Зашто људи ћуте и трпе?

Јул 31, 2020 - 16:13

Август 3, 2020 - 12:20

0 96

Људи се боје да разматрају ситуацију зато што очекују погоршање. Да, можда је сада све лоше, но ако отворимо уста и покушамо да дискутујемо, настаће скандал и биће само још горе (често тако и бива – када је последњи аргумент насиље, посебно физичко).
Зато ћутање изгледа не тако лоша стратегија. Мислиш, ако прећутим, човек ће једног дана да схвати и промени мишљење и односи ће се уредити.
Нажалост, људи мешају стратегију и тактику. Прећутати – је заправо тактика. Она бива веома умесна и корисна, но управо као привремена, ситуативна одлука.
На стратешком нивоу ћутање је –ћорсокак. И ако сте се у њему нашли, спремајте се – даље ће бити само горе.
Зато што, ако у односима постоје проблеми, њих је потребно разматрати. Односи се граде на анализирању и саглашавању, а не на ћутању и покорности.

Шта радити са страхом од разговора?

Прво, шта је потребно урадити ви сте већ урадили: сазнали сте да је прећуткивање проблема лоша стратегија. Сада је остало само да то себи чешће напомињете, например овако: «Ако сада искажем своје незадовољство, можда ће се ситуација погоршати. Али, ако прећутим, погоршаће се засигурно».
Сваки пут себи напомињите да ћутање – није увек злато.
Друго. Имајте у виду да у односима уопште нема накакве гаранције. Зато увек држите у глави план Б. Штавише, ако намате тај план, најпре га смислите, па тек онда започињите разговор.
Обавезно треба да сте знате куда да одступите, ако разговор не приведе ничему добром. Отићи ћете к родитељима, отићи ћете да ноћите код друга/другарице, позваћете полицију, предаћете на развод, поћи ћете спавати у другу собу? Можда постоје још неки варијанти?
Размислите, накупите што је више могуће варијанти. Ваш задатак је да предупредите све могуће варијанте развоја догађаја и да припремите план дејства за сваки од њих. Нека то буду и најопштији паланови, али ће их зато бити више него довољно.
Планови, чак и они најопштији, прекрасно ослабљују страх.
Треће. Размишљајте трезвено. Ствар је у том што се људи често заносе величином катастрофе који замишљају у глави. Чини им се да ће изражавањем свог незадовољства анихилирати сву галаксију, ништа мање.
На самом делу, наравно, то се неће десити. Највероватније је да ће се ствар завршити свађом, но свађа – није нека трагедија. Да, посвађали се, да, непријатно, но то је ипак боље него прећуткивати своје незадовољство из дана у дан,из недеље у недељу, из месеца у месец – ту је већ време размислити о неопходности отвореног и озбиљног разгвора.
Да, растанак – је веома веројатан разултат таквог разговора. И то – пазите! – није страшно.
Растанак – је непријатан и болан, но свеједно је далеко од те васељенсеке анихилације која се нама осликава.
Још једном да напоменем. Ако се налазите у односима, који вас не заодовољавају, разумно је покушати изменити их, да бисте били задовљни њима. Паралелно са тим је разумно проверити себе – да их можда ви сами не чините непогодним. Али ако ствар није у вама, и партнер не жели да заједно са вама урегулише односе, онда је растанак – сасвим логичан исход.
Зашто? Зато што су болна преживљавања при растанку – привремена. Заболеће и престаће, и ви ћете се опет почети радовати животу.
А постојана напетост и страдање вас постепено убија. Полако и сигурно. Не шалим се – тачно убија. Понекад у виду погоршања здравља, понекад у првом смислу те речи (многи људи, убијени од стране својих партнера – и мушкарци, и жене – просто нису нашли у себи снаге да оду тада када су требали).

Закључак. У неким случајевима је ћутање – корисно и исправно. Ипак, ако ситуација која вам се не свиђа, траје дуго – време је да се о њој поговори. Ало ви лично не можете да говорите, разлог томе је – страх. Страх се лечи састављањем плана и напомињањем себи, да вас прећуткивање проблема полако (или брзо) убија. Зато је боље рећи – биће корисније.

poznajsebe