Радост мора бити главна особина хришћанина

У нама, у самој природи човека утиснуто је једна врло важна карактеристика- тежња ка смислу. Ево на пример наш живот. Он је дар Божији и не завршава се. А појединци се боје смрти. Па смрт не постоји! Живот је вечан, смрт је само прелазак у други свет. Када схваташ то,када почиње да делује мисао која разбија окошталост свакодневних представа, огрубелост свакодневнице, тада се јавља радост. Живот се подиже на виши степеник.

Ето, небо покривају облаци и оно је тамно, мрачно, ромиња киша. Одједном је ветар отерао црне облаке и на видику је чисто небо, бљеснуло је сунце...Господе, каква лепота! Чини се да је живот мрачан, опет одлазак на посао, у породици једни другима приговарају, постоје нерешени проблеми...Где је радост? Она је ту! Само је треба извући из свакодневне отупелости, дати јој да се огласи празничним акордом јер без тог празничног акорда је наш живот немогућ. Сами себе доводимо до несигурности и очајања. Такво стање се може превазићи. Зато апостол Павле у Светом Писму не говори без разлога: „Увек се радујте! За све благодарите Богу“.

Христос је васкрсао и прве речи су „Радујте се!“. Успење Мајке Божије-„Радујте се, сада сам увек са вама.“ Речи „Радујте се!“ су усмерене ка унутрашњем човеку у коме је, кроз обраћање Богу, постављен темељ живота будућег века. Уколико се разоткривају ове речи или су блиске, онда ће се обавезно открити и Извор живота. Погледајте шта пише у Псалтиру: «У тјескоби дај ми простор» (Пс. 4: 2). У тескобама! Може се помислити супротно, да је патња неко сужавање и парализација свих снага. А пророк друго каже: Ти си ме ослободио, дао ширину души. А ширина душе испуњава и садашњи и будући свет.

Радост мора бити главна особина хришћанина. Преподобни Серафим је говорио да хришћанин нема право да пада у униније. Уколико упадаш у меланхолију-одбаци своје погрешне мисли и наштимуј се на правилну духовну равнотежу.

протојереј Георгиј Брејев