Љубав је у томе што је Бог заволео нас

Октобар 28, 2022 - 13:44

Октобар 29, 2022 - 15:59

0 67

Јован Богослов говори да је у томе Љубав што је Бог заволео нас. Ето у чему је ствар. Бог нас воли – и по љубави Својој неће ли спасити свакога? Можемо ли ми чак допустити такву мисао да неће спасити? Можемо ли, у својој нади, посумњати да неће спасити? Да ли нам је Својим Животом, Својом Смрћу, Својим Васкрсењем дао Он да и на тренутак посумњамо да Његова Љубав неће истопити свако наше не жељење, свако наше противљење, неће ли покорити, неће ли разоружати сву нашу борбу против Њега, против Његове Љубави ка нама?

Наша мајка, наше дете, наши љубљени ненаоружаних погледа, кротошћу срца могу тренутно разоружати нашу злобу. Да, кажете, постоје сурова срца која не разоружају, али ипак постоји нешто на овом свету, за чим њихова срца плачу и за чим уздишу, од чега се ломе. Убио је он хиљаде, а у џепу је слика вољеног сина - значи да је још увек човек, још увек има срце. Па зар је могуће да Господ, кротак и смирен срцем, који познаје свако људско срце, Који јесте Сва Љубав, Који само то и јесте, неће ли растопити у њему лед, неће ли га омекшати, неће ли га утешити, неће ли загрејати?

Ја верујем да Бог јесте Љубав. Верујем да је Бог љубав. А Његова Љубав је неизмерна и безгранична и излечиће све.

Мени ће почети сада да приговарају поводом људске слободе, поводом грехом повређене воље. И ја сам поводом тога могу било коме изразити свој приговор. Но, зар у животу свакога од нас није бивало када нам Бог, кравама које се боду, није давао рог? Зар нас Бог није предухитрио много пута дневно против греха? Зар нема код нас искуства када се ненадано наша воља изненада развила из зла у добро?

Сами од себе смо се обратили? Или нас је све тако Бог Љубављу Својом обратио?

И ако ми, будући зли, кршимо човекову слободу због добра: заустављамо самоубиства, везујемо руке насилницима, лечимо често болесне против њихове жеље, ― хоће ли онда Господ који нас воли хладно и равнодушно гледати на смрт своје твари, говорећи:

― Ах, Ја не могу ништа учинити, Ја перем руке, Ја сам обећао да нећу дирати њихову слободу!

Како ће Он то учинити? И да ли ће Он то учинити само овде, или ће наставити и тамо иза гроба?

Мени се чини да постоји некаква надменост у односу на Бога када се говори да се са смрћу свако дело спасења завршава. Бог, Постојећи не у времену, приводећи нас једном из небића у вечност, због чега би почео да дели ову вечност на сегменте: од и до?

Или још кажу: а некрштени? А незнабошци? А непросвећени?

Ево на пример Кинези. Милијарду и по Кинеза који нису просвећени Христовом вером. Милијарде пре њих и милијарде после њих. И шта онда? Бог их је саздао за пропаст? Ово су Божији планови? Није успело – у огањ, поново није успело – поново у огањ? ДА ЛИ НЕШТО ОД ТОГА ШТО ЗНАМО О ХРИСТУ НАМА ДОЗВОЉВА ДА ТАКО МИСЛИМО?

Они су Божији људи, сви ти Кинези. Божији! Ни мање ни више него што смо ми. И показаће им се. И он ће их просветлити. И загрејаће их.

Мислим не насиљем, но јављаће Себе изнова и изнова у покрету прохладног ветра, у Његовој Светлости, у погледу Христових очију, у добрим, охрабрујућим речима. Он ће нас заразити том Љубављу, Он ће нас очарати, Он ће привући, Он ће учинити за нас немогућим да будемо без Њега, све – све – све, сва чеда Своја привешће ка Себи.

Ја верујем! Ја се надам!

богослов Иља Забежински

facebook.com