О милости, о милосрђу, лик милостивога

†
Милост је својевољна жалост због туђе несреће.
Милост се очитује као љубавно расположење према онима који су унесрећени каквом невољом, помешано са жалошћу. 
Милост се рађа из састрадалног срца које пати због туђих патњи. 
Милост је велики лек који се приноси несрећнику од састрадалне душе, а заједничко боловање одиста много олакшава несрећу. 
Милост је отац љубазности, залог љубави, веза сваког пријатељског расположења. 
Где је милост, нема испитивања. 
Где је милост, суд не заседа. 
Где је милост, не тражи се одговорност. 
Где је милост, неизбежно је спасење. 
Где је милост, прашта се правдање. Милост рађа утеху, милосрђе, доброчинство, поштење, честитост, сажаљење, дуготрпљење и праштање.
†
Милосрђе је чин доброга произвољења. 
Милосрђе налаже добро срцу које љуби свога ближњег. 
Милосрђе је правда која даје оно што је потребно потребитима, јер онај који има добио је од Бога и постао управитељ блага којим га је штедро даровао Бог. 
Милосрђе је заповест Божја, чије испуњење Бог тражи пре него жртву и свепаљенице: Милости хоћу а не жртве, кличе кроз пророке Бог. 
А глас пророка потврдио је сам Спаситељ рекавши немилосрднима: Идите и научите шта значи „милости хоћу, а не жртве". 
Златоуст каже: „Милосрђе је од Бога дато као заповест љубави; добро милосрђе, којим се наоко расипа, а сакупља у истини, јер као што земљорадник даје земљи и од ње прима семење, тако се милостиња наизглед даје другима, а заправо је ризничи онај који ју је дао. 
Величина милостиње не расуђује се по мери новца, него по настројењу којим се даје. Не тражи Бог меру приноса, него меру намере. Не по мери блага, него по мери намере одредио је да се милостиња даје. Штедрост се не цени по величини дарова, него по размери коју имају дарови у односу на богатство дароватеља.“
Да је милосрђе највеће од свих дела, каже Григорије Назијанзин, јер њим за мало купујемо Царство Небеско и примамо вечну славу за мало привремених блага.
Златоуст милосрђе назива царицом врлина, па каже: „Царица врлина је милосрђе које, као најбољи заступник, хитро отвара небески свод људима“, те додаје: „Милосрђе је храна за душу; и као што су хлеб и вино храна и наслада, тако су и милосрђе и молитва исцељење и наслада душе“.
Исти отац каже: "Велико је благо милостивост и хитри посредник до мирољубивога Бога, пред Којим велику смелост има; јер кад хоће улази Му и стоји Му са десне стране, а Он је прву од свих целива и грли, јер је прва од Његових кћери и увек је са Њим, јер она Га је молила да сиђе на земљу и спаси род људски.“
Златоуст у другој својој беседи каже за милостивост: "Она је мати љубави, она је лек за наша сагрешења, очишћење прљавштине наше душе, лествица подржана на Небесима, она везује Христово тело", а на другом месту: "Ништа није својствено хришћанину колико милосрђе". 
У трећој беседи вели: "Милосрђе рађа реку која се улива у живот вечни и смрт која је пала у њу као варницу вода гута; где год да капне, оно велико добро чини, оно и реку ватре гаси као искру."
О милосрђу Премудри Сирах каже: Огањ који гори угасиће вода и милосрђе ће ублажити грехе; милосрђе остаје у век. 
Григорије Ниски милосрђе назива кормилом љубави.
Исти отац за милосрђе из неправде каже: „Милосрђе из неправде није милосрђе, него суровост и нечовештво, јер каква је корист скинути једнога, па обући другога? Милосрђу почетак треба да је у састрадавању." 
А ова нам дела милосрђа налаже Господ: 
1) да хранимо гладне, 
2) да појимо жедне, 
3) да одевамо наге, 
4) да гостимо странце, 
5) да посећујемо болесне, 
6) да тешимо несрећне и 
7) да помажемо заточеним. 
У дела милосрђа убрајају се дела која се творе ради духовног и моралног образовања и преуспевања ближњега.
Милосрђе ће покрити мноштво грехова. 
Милосрђе избавља од смрти.
†
Милостив је помилован од Бога, 
јер је заиста дар Божји узети на себе милосрдно и ништељубиво живљење. 
Милосрдни по сав дан милује и дарује и његов је дом пун свакога блага, јер је Бог благословио и њега и дом његов. 
Он је постао верни управитељ и оним што му је Бог дао верно управља; верује да је примио да помогне потребитим; да је примио да би разрешио своја сагрешења кроз штедрост према другима; да је примио да би дао за спасење своје. 
Користи се благом као да је туђе, како би га вратио Ономе Који му га је поверио.
Григорије Назијански каже: 
"Богат милостивац ће мудрољубиво и осиромашити да би предао ономе коме је потребно, као управитељ туђим имањем, па да би и тај имао користи, а и он сам да би био примљен пред Богом немајући ништа друго осим крста и тела."
А Василије Велики, описујући меру милосрдног расположења милостивца, каже: "Макар да му се јело ограничи на један хлеб, кад му пред врата стане просјак, донеће му из оставе и тај један хлеб и дати га гладноме."
Милостив не затвара уши пред молбама сиромаха, него чује речи његове и хита да му помогне. 
Када потребитоме даје новац, даје га са љубављу и састрадавањем, када пружа сиромаху, лице му је ведро, јер му се срце радује због милостиње, а радује се јер је помогао своме ближњем. 
Милостивога Бог љуби и спасава га у дан опасности, јер љуби онога ко са радошћу даје. 
Милостив чини милосрђе кришом, јер му је срце вођено не љубављу према слави, него према ближњем. 
Милостив се радује не раскоши и уживањима, него доброчинству. 
Милостив не брине за којешта што повлађује његовим жудњама и жељама, него само за једно – како да задовољи сажижућу жудњу свога срца да сиротињи и потребитима пода не само своје имање, него и оно од свега драгоценије – своју слободу. 
Милостиви живи за љубав према ближњем и исповеда љубав према Богу кроз љубав према ближњем.
Милостив прима онога који тугује, не одвраћа лице од сиромаха ни очи од потребитога, нити се гнуша да пружи руку брату који тражи. 
Гладноме даје хлеб свој, поји жедне, покрива сиромахе, облачи наге, помаже страдалним, посећује заточенике и угошћава странце. 
Расипа нештедимице уздајући се у Господа и тако на небу ризничи богатство. 
Милостив као плодна маслина у дому Божјем никада не остаје без наде у Бога, него му она увек цвета, те личи на вечноцветно дрво и, ревнујући за његову многоплодност, он свима и у свако доба дарује изобилну милостињу. 
Блажен је милостив, јер ће бити наследник Царства припремљеног од постања света. 
Милостивима Господ каже: 
Ходите, благословени Оца Мојега, наследите царство које вам је припремљено од постања света;
јер огладнех и дадосте Ми да једем; 
ожеднех и напојисте Ме, 
странац бејах и примисте Ме; 
наг бејах и оденусте Ме; 
болестан бејах и посетисте Ме; 
у тамници бејах и дођосте Ми 
(Мт. 25,34).

свети Нектарије егински

@БојанБановић/community