Преиспитивање пред исповест

Најбоља припрема за исповест је самоиспитивање помоћу Христових речи исказаних у Беседи на гори. Ових неколико поглавља Јеванђеља која почињу  набрајањем блаженстава, сабирају хришћански живот у најважнијим моментима.
Пред исповест треба да узмемо своје Библије и да их читамо промишљајући и преиспитујући себе у односу на речи Беседе; узимајући у обзир не само своје опште ставове, већ сваку своју мисао, реч, дело; не само свој „лични живот“, већ све оно што наш живот на земљи значи: наш живот у дому са својом породицом, на послу, у нашим друштвеним и политичким активностима, у организацијама и савезима у којима радимо, у пословним активностима, у личним пословима; начин на који обликујемо своје мишљење, доносимо одлуке и спроводимо своја дела. Сва ова поља морају бити укључена у наша преиспитивања пре него што приђемо Господу.
Следећа питања, постављена у светлу набрајања блаженстава, понуђена су као помоћ при самосазнавању. Дата су више као општа упутства за потребан приступ, а не као исцрпно „преиспитивање савести“. Пре свега, међутим, треба себи да поставимо најосновнија питања пред којима све друго пада, или опстаје: да ли заиста верујемо да је Христово учење практично и применљиво на наш живот у свету? Да ли заиста верујемо да Свети Дух у нама чини „све ствари могућим“ укључујући и држање Христових заповести? Јер, ако не верујемо, нема разлога да идемо даље, било на исповест, било у Цркву уопште.

Блажени сиромашни духом…

Јесам ли сиромашан пред Богом и људима? Да ли гајим дух сиромаштва? Да ли схватам да је све Божије и од Бога? Да ли свој живот и све што имам користим као нешто што припада Богу? Да ли земаљска добра делим са другима, знајући да је све Божије? Да ли своје ставове и идеје узимам од Бога? Да ли признајем своје духовно и интелектуално сиромаштво пред Богом, прихватајући Његову Мудрост и Истину? Јесам ли посесиван, себичан, само-задовољан, умишљен, егоцентричан? Јесам ли идолопоклоник својих ставова, идеја, ствари? Да ли жудим за статусом, моћи, влашћу, богатством, положајем? Да ли заиста волим и ценим сиромаштво као савршен идеал?

Блажени који плачу…

Да ли плачем? Да ли тугујем над патњама људским? Да ли жалим због невоља у цркви и држави, породици и друштву? Да ли патим са свима који пате, у беди и прљавштини, у очају и греху? Да ли жалим због болести, зараза, несрећа и смрти? Или све једноставно прихватам „такво какво је“, прелазећи преко свега, и мислећи да је храброст оно што је у ствари окамењеност срца и недостатах саосећајне бриге? Имам ли саосећања за просте, пожудне, острашћене, себичне, невољне, зле и грешне овог света без осуде и погрде? Да ли ме туђи греси и безакоња жалосте? Или им се смејем, уживам злурадо, ликујем и подругујем у изопаченом задовољству над оним што истински хришћанин, попут Христа, оплакује?

Блажени кротки…

Јесам ли кротак кротошћу Христовом? Јесам ли кротак побеђујући зло добрим? Да ли прихватам и живим према чињеници да су смерна љубав, истина и храброст у врлини једина расположива оружја у свакој борби против греха и грешних људи? Да ли умишљам да сам господар над другима, у кући, на послу, у цркви? Да ли волим и чак користим силу, брутално наређујући, управљајући слепо, застрашујући, принуђујући, да бих постигао оно шта желим? Да ли благосиљам оне који ме куну, да ли се молим за оне који ме злостављају, чиним добро онима који ме мрзе, служим онима који ме злоупотребљавају, говорим са онима који ме избегавају? Да ли волим своје непријатеље и опраштам онима који ме вређају? Да ли верујем да је Христова кротост једини начин постизања истинске врлине?

Блажени гладни и жедни правде…

Да ли сам гладан и жедан Бога? Да ли желим да будем праведан? Да ли настојим да постанем свет? Да ли читам, проучавам или се било како трудим, непрестано, због Љубави, Истине, Божјег Духа? Да ли се молим? Да ли постим? Да ли вршим „духовне вежбе“ које ме утврђују у доброти? Да ли идем у Цркву? Да ли учествујем у Светим Тајнама? Да ли се трудим да помогнем, поучим, послужим некоме? Чиним ли ствари за које знам да шире праведност?

Блажени милостиви…

Имам ли милости за друге? Да ли опраштам онима који ме вређају? Да ли се трудим да разумем оне који се разликују од мене? Да ли уживам грдећи и осуђујући? Да ли причам о другима? Да ли се забављам оговарајући? Да ли говорим ствари, иако можда тачне, које не би требали говорити јер могу само да повреде? Да ли се наслађујем неправдом? Да ли сам ја један од Законика који закон воли више од Живота? Да ли се трудим да изгладим ствари и кријем увреде, или узбуркавам ствари приговарањем и осуђивањем? Јесам ли ситничав и ускогруд? Да ли клеветам и срамотим друге? Јесам ли пун предрасуда, осуђујући и процењујући без прикладних чињеница, на основу унапред формираних ставова? Да ли више волим оштре осуде од нежног милосрђа?

Блажени чисти срцем…

Волим ли чистоту, простоту и целомудреност? Јесам ли искаљан нечистим помислима, речима и делима? Је ли мој ум упрљан демонским рационализацијама и предрасудама? Или сам чист и отворен према свему што је добро? Да ли је моје тело подјармљено животињском чулношћу и пожудом? Да ли су моје помисли и дела чисти, или иза њих увек стоје скривене намере и потребе? Јесам ли поверљив и истинољубив, у доследности остварења циљева и потпуно честит у свему? Или прећуткујем и обмањујем, варам и лажем? Јесам ли лицемеран и претенциозан? Јесам ли роб неке страсти: јела, пића, пушења, рада, играња, спавања или нечег другог за шта се пре може рећи да поседује мене него обратно? Постоји ли мрак или нечистоћа која ме ослепљује и удаљава од слободе и целовитости у Богу?

Блажени миротворци…

Да ли волим и творим мир? У кући, на послу, у цркви, у друштву и читавом свету? Јесам ли гневан и нестрпљив? Да ли се упуштам у расправе и доказивања? Да ли друге наводим на гнев? Да ли верујем у истинитост речи „окрени други образ“? Или узвраћам физичком снагом? Да ли волим насиље? Да ли ценим агресију или моћ? Да ли трагам за унутрашњим миром и тишином који су основа мира у свету?

Блажени прогнани правде ради…

Да ли сам икад гоњен због правде? Јесам ли спреман да будем? Јесам ли спреман да дам свој живот за истину без жеље за осветом? Да ли учествујем у нечем добром што изазива осуду у мојој околини? Или идем линијом мањег отпора не упуштајући се у послове који су на корист људима, у оквиру породице или посла, Цркве или друштва у целости? Да ли се саглашавам са погрешним стварима из страха, кукавичлука или лењости? Да ли избегавам одговорност? Да ли обожавам сигурност? Да ли браним свој мали живот противречећи правди Божијој? Да ли се у ствари стидим Христа?

Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима…

Да ли су моја радост и весеље у Богу или су у овом свету и његовим страстима, моћима, имањима и славама? Јесам ли зловољни подлац, љубоморан и ћудљив? Да ли очајавам, јесам ли без наде? Јесам ли песимиста и сумњичав? Да ли се жалим и ширим мрак и неспокојство на друге? Да ли моја вера има утицаја на моја дела и ставове према дешавањима у животу? Да ли заиста гледам на „кринове у пољу“ (види Мт. 6, 28) и верујем Богу и радујем се у том поверењу? Да лије моје благо у Богу или у мени самоме? Да ли је мој живот „сакривен са Христом у Богу“ или сам заиста човек овог века и телом и умом и душом ? Да ли верујем и заиста имам „радост вере“?

Протојереј Томас Хопко

radiosvetigora