Све можемо видети као радост и благослов

Хришћанин није човек који се боји живота. Света Литургија, Божанска Евхаристија, алфа и омега нашег живота, шта је то? Покушај да човек живи радосно. Она не пориче материју, она је преображава у односу са Богом. Тако и ми можемо преобразити све у односу на Бога!

На једном предавању, девојка из публике ме питала:“Рекао си да да је Свети Порфирије рекао да треба уживати у свему; у мору, али и купању у њему. Зар не треба пазити на искушења?“

Да, рекао сам тако. Проблем у православној теологији, како лепо каже Свети Максим Исповедник, јесте избор и воља човека. Ствари саме по себи нису лоше, већ начин на који им приступамо. Живот није лош, ми га искривљујемо, фалсификујемо, правимо од њега пакао. Божије креације нису лоше. Оне су онакве како их користимо, како их видимо.

Поента је, дакле, у томе да све можемо видети као радост и благослов. Да бисте живели духовним животом, није потребно напустити свет. Неопходно је трансформисати свет, видети га у „другом облику“, другачијег изгледа, другачијег разумевања, другачијег састава. Да видимо све по Богу. Све ово не треба да вас избаци из света, јер вас у том случају то може довести до унутрашњег краха.

Многи светитељи нам указују на то. Много волим Светог Порфирија. Он је светитељ који ми је променио живот, јер је човек светлости, радости. Свему се радовао. Невероватни текстови о шумама, морима, људима...од једноставног руковања до, рецимо, Божанске Литургије. Све то и јесте, на крају крајева Литургија. Научимо оно што смо заборавили, да будемо захвални. Да кажемо: „Слава Богу!“Ми то не говоримо. Будимо људи радости и хвале.

Отац Хараламбос Пападопулос

plibyos.blogspot.com