Кад родитељ мрзи

Вест да је отац ударцима усмртио петомесечну бебу или да је мајка ножем избола седмогодишњег сина, поред ужаса и згражавања, покреће питање у свести оних који се не задовољавају етикетом „родитељ-монструм” како је могуће да родитељ, који би требало да воли своје дете, почини такав злочин.

Какви су то људи, да ли су зли и где је њихов родитељски нагон, због ког многи други родитељи жртвују себе да би спасли своје потомство?

Искривљена свест

Под претпоставком да разумети мотиве за оваква дела не значи оправдавати их, изложићемо неколико типичних субјективних разлога из којих произлази мржња родитеља према властитој деци. За све њих је типично да родитељ у својој искривљеној свести себе доживљава као дететову жртву, а дете као агресора.

Када је рођено нежељено дете, родитељ, који га не прихвата, доживљава да му је оно својим рођењем упропастило живот. Он не размишља рационално, већ мисли да је дете криво што се родило и што му је променило живот. Када је овај став прикривен, он се може изразити као брутално насиље према детету у оним ситуацијама у којима дете својим понашањем иритира родитеља. Тада прикривена родитељска мржња избија на површину.

Када особа није емоционално сазрела за улогу родитеља, када је „инфантилни родитељ”, за њу је свако дете нежељено, јер јој квари квалитет живота. Када је родитељ малолетан или премлад, он може ирационално кривити нежељено дете да му је „украло” ону младост коју је требало да проживи у младалачким забавама.

Неки родитељи верују да је дете криво што их је својим рођењем спречило да постигну нешто важно у животу, на пример, да заврше факултет или да их је присилило да се венчају за особу са којом имају несрећни брак. Они често детету поручују: „Боље да се ниси родио, јер да тебе није било, ја бих имао срећан живот!” Ова психолошка забрана постојања је некада узрок самодеструктивних тежњи детета, тj. будуће одрасле особе.

Постоје родитељи који одбацују властито дете зато што оно није испунило одређени услов који је морало да испуни да би га родитељ прихватио. На пример, после четири кћерке, пето женско дете је „издајица” свог оца, који је био сигуран да ће добити мушко дете. У разочарању, он га одбацује, шаљући му поруку да би било боље да се није ни родило.

Посебан проблем је однос оних очева који мисле да им је партнерка била неверна и да дете није њихово. Они због тога не прихватају дете и могу да имају према њему непријатељски однос. Данас своје сумње могу проверити у лабораторијама за генетске анализе, где се испоставља да је, од њих пет, четворо неоправдано сумњало.

Чедоморство чини мајка која погрешно размишља да мора да изабере између свог и дететовог живота. То може бити малолетна девојка која сматра да би рођењем детета упропастила свој живот и своју будућност, али може бити и жена која већ има четворо деце и која осећа да нема снаге да подиже и пето.

Некада остављени родитељ своју мржњу према родитељу који га је напустио може да усмери ка „његовој”, а заправо заједничкој деци или само ка једном од деце у којем „види” омрзнутог родитеља. Овакав родитељ под утицајем „Медејиног комплекса”, а у симболичком освећивању бившем партнеру може властиту децу кињити на разне начине, све до убиства.

Нетрпељивост и љубомора

Некада непријатељство према деци долази од оних који нису биолошки родитељи, већ се налазе у њиховим улогама – од маћеха и очуха. Маћеха у детету види конкурента властите деце, којој даје предност. То je познати мотив различитих бајки у којима маћеха и њена деца киње дете. Зла маћеха је архетип кога треба разумети као застрашивање деце, шта им се све може догодити ако изгубе своју биолошку мајку. То појачава дететов страх од одвајања од мајке и мајку чини још вреднијом у очима детета, што би требало да резултира већом послушношћу детета. Осим што у детету види конкурента, маћеха (очух) у детету може видети и конкурента са којим треба да једног дана дели наследство. Очух или маћеха може постати нетрпељив према детету, јер у њему види лик оног другог биолошког родитеља према коме осећа љубомору.

Било која од ових мотивација је токсична за дете и разлог је да се поразговара са стручном особом.

Зоран Миливојевић

politika.rs