Сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени

(2. Тим. 3, 12)

Јул 8, 2024 - 22:51
 0  72
Сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени

Често се питамо, гдје се дену правда Божија, кад већ људске ионако нема, јер гледамо варалице и криминалце, најординарније злочинце, како, рекло би се, мирно и лагодно живе, како их људи, са свих страна, пажњом и респектом обасипају и чини се да им краја нигдје нема.

А честит, сирот, човјек муку на муку намеће, страда и злопати се. Сви га с ноге на ногу премећу.

Па и у личном животу понестане снаге да се поштено живи. Човјек дође у искушење да од поштења руке дигне и сам крене широким и углачаним путевима среће и богатства, славе и успјеха.

Добри наш апостол Павле одговара свима поштењем обремењенима: Господ је наш страдао, ја сам страдао и страдам и ти страдај, јер „и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени“. (2. Тим. 4, 12)

Многи од нас имамо погрешну представу о животу једног истинског хришћанина. „Све ми лоше иде, ниодакле дашка радости, неуспјех се на неуспјех ниже; идем да се крстим, Богу да се молим, да ми некако крене“, кажу неки.

Није страдални Господ одговор за ту врсту очекивања. Тек кад се Господу – али искрено – приђе, настају праве муке и искушења. Тамо гдје је непомјаник завладао, у коцкарници некој, на примјер, влада савршени ред и пристојан мир. Кад неко, у очају, крикне, избаце га напоље и све даље тече својим убитачним редом. Кад се на демона пљуне, кад се демон изазове, ето њега да ти, до смртног часа, а и послије, живот загорчава.

Зар нам не каже Господ наш: „Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета, него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: Ако мене гонише, и вас ће гонити.“ (Јн. 15, 18 – 20). „Сине, ако желиш да служиш Господу, припреми душу за искушење“, (Ис. Сирах, 2, 1) говори Исус Сирах.

Ово је један од многих одговора, зашто праведник – ако таквога има, и ако га може бити – страда. Да се искуша, да се провјери, да се прекали, у вјери утврди… И зато што грешна средина не трпи некога ко се у њу не уклапа. Дакле, поштеном човјеку страдање је суђено. Он се својим, личним, избором: са Господом или са ђаволом, на страдање опредјелио. „Љубазни, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег – вели нам свети апостол Петар – као да вам се нешто необично догађа. Него с ерадујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили.“(1. Петр. 4, 12 – 13)

„Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди већ нека слави Бога због тог удјела.“(1. Петр. 4, 15 – 16)

„А зли људи и опсјенари – вели свети апостол Павле – напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.“ (2. Тим. 4, 13) И заиста, као рекох, гледате ове безбожнике како свијет рове и преоравају, земљу трују и преврћу, милионе недужних у несреће бацају, и чини вам се да им краја нема и да им нико ништа не може. Па вас са свију страна искушења салијећу и мисли, да и ви руке дигнете и с већином ђаволу душу продате.

Све те муке и дилеме, разбирања и раздирања, пролазили су свети Божји људи откако је свијета и вијека.

Људи се замлате собом, као мала дјеца кад се у играма својим задубе па на сав свијет забораве, тако и грешници, у своме мрачном вилајету, затуре мисао да ипак има неко изнад њух, јачи од њих, ко их мотри и кораке им броји. А и они који их, у њиховој, пролазној, слави гледају, поколебају се па, по ријечима мудрог Псалмопјевца, могу да кажу: „Како ће разабрати Бог, зар Вишњи зна? Па ето, ови безбожници, срећни на свијету, умножавају богатство. Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје? Допадам рана сваки дан и муке свако јутро.“ (Пс. 73, 11 – 14)

„И тако, стадох размишљати да бих ово разумио: али то бјеше тешко у очима мојима.“ (Пс. 73, 16)

Док је мудри Цар Дад својим мозгом мозгао, док је својим, људским, мјерама мјерио, одговоре није нашао. „Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи – вели он – тада бијах незналица и не разумијевах.“ (Пс. 73, 21 – 22) Али, када је своје мисли у Божје преточио, кад је Божјим очима на ствари и догађаје погледао, онда му је све јасније било. „Док, најпослије, уђох у светињу Божију – вели он – и дознах крај њихов. Та на клизавом мјесту поставио си их и бацаш их у пропаст. Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте. Као сан, кад се човјек пробуди, тако, пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.“ (Пс. 73, 17 – 30)

Ево и нама одговора.

Ми не видимо свачији крај, а и онолико колико видимо, требало би и нама да буде довољно да своје муке слатко и с радошћу носимо. На крају крајева, у поређењу са јармовима и бременима на грјешничким плећима, јарам Господњи је ипак благ и бреме је Његово лако. (Мт. 11, 30) „Видјех безбожника страшна, који се рашириваше као гранато дрво; али прође и нема га – узвикује Цар Давид- тражим га и не налазим.“ (Пс. 37, 35 – 36)

„Не плаћа Бог сваке суботе“, вели наш мудри народ, али многима и плати, баш овдје и пред нашим очима. „Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камо ли безбожнику и грјешнику“, (Приче Сол, 11, 31) учи нас Премудри Соломон. „Нека грјешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога – вели он – који се боје лица његова. А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продуљити дани, него ће бити као сјен, ономе који се не боји лица Божијега.“ (Проп, 8, 12 – 13)

А зашто Господ, ипак, онако како бисмо ми вољели, не тресне, чешће грјешника, не млатне га по устима оног момента кад безакоње просипа. „Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају.“ (1. Петр. 3, 9) На крају, све нас чека праведни и непоштедни – страшни и коначни – суд Божји. Ако би се сви рачуни, овдје, на земљи, измирили, шта би онда Господу преостало?

Не бојте се, ако и страдалници од суда Божјег страхују, како вели свети апостол Петар, „какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијему. И ако се праведник једва спасава, безбожник и грјешник гдје ће се јавити. Зато и они који страдају по вољи Божјој, нека Њему, као вјерноме Творцу, повјере душе своје у доброчинству“. (1. Петр. 4, 17 – 19)

vasilijeprotatomic.com

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!