Готово је све, нема више Светих, неће их ни бити?

Готово је све, нема више Светих, неће их ни бити?

„Готово је … нема више Светитеља, све је пропало, раније је неко и могао да се подвизава и испуњава заповести…“ Сигурно сте по ко зна колико пута чули овакве или сличне реченице, чак и од стране „православних ауторитета“, „бораца за Православље“, „ревнитеља“, итд. Неко овакве мисли представља као православне, а оне су у суштини  демонске, јер човеку обарају руке и сугеришу да је узалудан сваки труд, да нема наде, да је све пропало. Остаје само да дође антихрист, зато је сва њихова пажња толико и фокусирана на његову појаву…  А шта нам говоре Житија Светих, шта нам говоре велики Оци Цркве?

 Житије преподобног Дионисија Олимпијског нам поручује: „Благословен Бог који и сада укрепљује слуге Своје, да јуначки ратују против невидљивих непријатеља – демона. Ови изабраници, уз сарадњу благодати Божје, косећи пукове Сатанине, добијају венце и славу од Бога, на осуду маловерних који тврде да сада нису времена да се Богу угађа онако како су Му људи раније угађали. To је очигледна лаж, јер појава и у наша времена мученика и преподобних, по свему сличних древним светитељима, доказују да време не може имати никакав утицај на спасење оних који истински желе спасење, и да оно зависи од наше сопствене воље и решености да истрајно идемо крсном стазом еванђелског самоодречења, уз помоћ Божју, која је као и раније тако и сада неисцрпна за људе и непроменљива, као што је Бог непроменљив у бићу Свом. Између многих који собом потврђују ову истину, ми ћемо указати на богоносног Дионисија, који је превазишао и древне: јер тада је било много врлинских људи, и један се угледао на другога и такмичио с другим; а сада, при малом броју опитних, није чудновато ако неки, немајући пред очима узоре за угледање на њих, малаксавају у строгим подвизима хришћанске побожности. Циљ, вели животописац, са којим предлажем повест о богоугодном животу преподобног Дионисија јесте: с једне стране, да пресечем лажна мишљења данашњих људи о томе како је у наше време немогуће угађати Богу, а с друге – да пружим онима који се спасавају утеху и пример и да подржим силе њиховог подвижничког духа“.

Преподобни Симеон Нови Богослов са своје стране врло јасно и недвосмислено говори у каквом су духовном стању такви људи и где ће се наћи на Страшном Суду ако се не покају: „Ја… називам јеретицима оне који кажу да у данашње време нема никога међу нама ко може да сачува еванђеоске заповеди и да постане налик Светим Оцима, те да најпре буде веран и делатан (јер кроз дела се показује вера, као што се у огледалу види сличност лика), а затим да буде и сазерцатељ и боговидац, односно да буде просветљен и да прими Духа Светога и кроз Њега види Сина са Оцем. Они, дакле, који кажу да је то немогуће не заговарају неку појединачну јерес, него, ако се тако може рећи, све, јер она бешчашћем и силном хулом све остале превазилази и заклања. Мислим да сујетни каже да се данас узалуд говори Свето Еванђеље, тврди да се узалуд читају и преписују списи Великог Василија и осталих свештеника и преподобних отаца наших. Ако нам је,дакле, оно што Бог каже, а што су сви свети најпре учинили, а затим и написали и оставили нама за поуку немогуће да делом учинимо и у потпуности сачувамо, зашто су се онда и они намучили да напишу то што се данас по црквама чита? Они који то говоре затварају небо које нам је Христос отворио и прекидају пут ка њему који нам је Он утро. Јер Бог, Који пребива изнад свих, као да стоји на висини пред капијом неба и сагиње се,и верни Га гледају док им кроз Свето Еванђеље кличе и говори: Ходите Мени, сви уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити (Мт. 11:28), а ти богоборци или, боље рећи, антихристи говоре: „Немогуће, то је немогуће!“

tvrdjavaistine.wordpress.com