– Оче, благослови ме да продам викендицу!

– А? Молим? Бог те благословио! – у трку одговара пастир, шушкајући мантијом.

А више му ни не треба. Ако «проради» благослов, и он прода викендицу, значи да је свештеник силан, можеш да му се обраћаш за важне послове. Ипак, ако не «проради», значи да нема довољно снаге нити смелости пред Богом. Узгред, то још не значи да је свештеник сасвим бескористан. Њега можеш искористити у оним случајевима, када ни не рачунаш на добар исход.

«Како то?» – питате. А ево како:

– Благословите ме оче да се помирим са свекрвом!

А у стварности њој до те свекрве уопште није стало, била она добра, или зла. До помирења није дошло јер је изостао труд од стране човека. Зато те савест не мучи. Бог није послушао попа, ту нема моје кривице. Кад би се тај молио усрдније и пустио дужу браду, онда би резултат био потпуно другачији.

А свештеници су разни. Неки благосиљају на све стране, ни не саслушавши до краја, а неки могу сву душу да ти извуку питањима шта и како. И поврх тога још може да му падне на памет да те не благослови. Шта? Може бити и горе. Тако морате посматрати док вам не буде јасно када, како и коме је најбоље да се обратите.

Једна сестра замоли другу да јој причува децу на пар дана, док она негује свог мужа после операције. Неће ти се, ох, како ти се неће. Али ако одбијеш испашћеш лоша. Према томе, чек сестро, прво морам да тражим благослов од свештеника за то. А за ову прилику не одговара било који свештеник, боље дође неки монах. Најбоље игуман или архимандрит, и то славни. Таман цело пре подне не можеш да га ухватиш, остатак дана он проведе молећи се и мислећи о одговору, а дотад ће сестра већ наћи другу дадиљу за своју дечурлију.

А бива и овако:

– Драги наш црквени добротворе и богатуне! Наш ђакон пише тако лепе духовне песме, само да их чујеш! Он би да их сними, али нема добру гитару. Помоћи ћеш нам, зар не? Теби то није тешко.

А добротвор одговара:

– Морам да питам свог духовног оца. Ако да благослов, купићу твом ђакону гитару.

Али духовни отац није благословио. Прође неколико година и ђакон скупи паре и сам купи гитару са шест жица. Само је до тог тренутка изгубио глас и није успео да сними своје композиције.

– А кажите ми оче како да се поставим: унука ме моли да се пријави на моју адресу и да живи са мном за време школовања на факултету. Мала је неверница, дабоме. С тешком нарави. Дајете ли ми благослов или не?

– То јест, ви хоћете да кажете, – чудим се ја, – да ако вас не благословим, ви ћете чисте савести одбити своју унуку?

Жена се збунила, спазивши моје незадовољство.

– Из ког разлога ви сматрате да ја имам морално право да одлучим како ви треба да поступате са својом унуком?

А морално право људи преносе на свештеника, како би са себе скинули одговорност. Педесет-педест посто су шансе да ћете добити одговор који вам одговара. И онда неће бити трке по полицијској станици за пријаву адресе. И неће бити још једног човека кога треба да издржавате. А можете и изманипулисати попа, како бисте добили жељени одговор.

– Оче, мени су тражили да се молим за једну жену, а ја се колебам да ли да се молим или не. Како ви благословите?

«О, тешко мени!» – мислим ја, а наглас питам:

– А шта о томе говори апостол Павле?

Хвала Богу, парохијанка чита Свето Писмо и разуме шта имам у виду.

– Он говори: молите се једни за друге, – одговара она.

– А да ли тамо има неких додатака: авај, за ту и ту жену немојте се молити?

– Нема, оче.

– А зашто сте онда решили да се ослоните на моје мишљење? А шта ако ја изненада сиђем са ума и забраним вам да се молите, упркос речима апостола? Кога од нас двојице ћете послушати?

И жена одлази, још не научивши како да живи по Јеванђељу без људских савета или упутстава стараца.

– Благословите ме оче, одвезао сам у сиротиште гајбу свежих јабука!

– Бог вас благословио!

– Благословите ме, одлучио сам да се помирим са женом и сачувам породицу!

– Благословен Господ!

– Благословите ме за предстојећи дан!

– Бог вам помогао!

И улази Бог у нечије срце, а да из другог никуда није ни одлазио. У друго срце ће Он радо ући, али оно је већ давно заузето, иако је пред вратима окачена лепа табла: «Добродошли!»

Протојереј Сергеј Адодин

www.mitropolija.com/