Колико је важно наше тело?

Шта се дешава са телом? Да ли је оно важно? Да ли се само наша душа спасава, али не и наше тело? Неки људи мисле да када умремо, наше тело иде у земљу и остаје тамо, док наша душа одлази на небо. Неки чак мисле да је наше тело зло и да душа треба да се ослободи од њега. Али то није оно што Црква учи. Наше тело је подједнако важно у одређивању тога ко смо ми, као што је то и наша душа. Без нашег тела ми не бисмо били ми. Као што је велики православни теолог отац Георгије Флоровски једанпут написао: „Тело без душе је леш, а душа без тела је фантом.“ Људско биће је, дакле, тело и душа заједно. Када је Син Божји постао људско биће, попут нас, Он није једноставно узео само људску душу, Он је такође узео и људско тело. И када се Он вазнео на небо у четрдесети дан након свога васкрсења, Он се није просто вазнео само са својом душом, Он се вазнео и са својим телом. Али, да ли у Библији пише нешто другачије? То можемо да видимо на једном примеру. У књизи псалама се каже: „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На месту зеленом, тамо ме настани, на водама одмора отхрани ме, душу моју опорави …“ (Пс. 22, 1-3) Душу моју опоравља, а шта је са остатком мене? Зато су речи веома важне. Стари завет је писан на јеврејском језику и јеврејска реч коју ми преводимо као душа, не значи строго баш то. Она заправо упућује више на живот уопште. Тако да, када псалмист каже: „Опорави душу моју“, он у ствари мисли на опоравак живота. Шта, дакле, представља живот људског бића? Не само душа, већ и тело и душа. Бог није спасао само наше душе; Он је спасао цео наш живот од греха и смрти. Због тога је и богослужење такође и једно физичко искуство. Током Литургије, ваздух је испуњен мирисом тамјана, звуком звона и појања. Када погледамо око себе, видимо треперење свећа и лица са икона која нас посматрају. И ова гозба за чула прераста у истинску гозбу – када једемо Тело и пијемо Крв Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Бог не брине само о нашој души, Он брине о нама, нашем телу, нашој души, о свему. И Он нас позива, све нас, у Његово Царство. Зато молимо се за сав живот свој, и за спасење наших душа и тела, заједно. извор: manastirklisina.com

Јануар 24, 2023 - 13:01
 0  10
Колико је важно наше тело?
Шта се дешава са телом? Да ли је оно важно? Да ли се само наша душа спасава, али не и наше тело? Неки људи мисле да када умремо, наше тело иде у земљу и остаје тамо, док наша душа одлази на небо. Неки чак мисле да је наше тело зло и да душа треба да се ослободи од њега. Али то није оно што Црква учи. Наше тело је подједнако важно у одређивању тога ко смо ми, као што је то и наша душа. Без нашег тела ми не бисмо били ми. Као што је велики православни теолог отац Георгије Флоровски једанпут написао: „Тело без душе је леш, а душа без тела је фантом.“ Људско биће је, дакле, тело и душа заједно. Када је Син Божји постао људско биће, попут нас, Он није једноставно узео само људску душу, Он је такође узео и људско тело. И када се Он вазнео на небо у четрдесети дан након свога васкрсења, Он се није просто вазнео само са својом душом, Он се вазнео и са својим телом. Али, да ли у Библији пише нешто другачије? То можемо да видимо на једном примеру. У књизи псалама се каже: „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На месту зеленом, тамо ме настани, на водама одмора отхрани ме, душу моју опорави …“ (Пс. 22, 1-3) Душу моју опоравља, а шта је са остатком мене? Зато су речи веома важне. Стари завет је писан на јеврејском језику и јеврејска реч коју ми преводимо као душа, не значи строго баш то. Она заправо упућује више на живот уопште. Тако да, када псалмист каже: „Опорави душу моју“, он у ствари мисли на опоравак живота. Шта, дакле, представља живот људског бића? Не само душа, већ и тело и душа. Бог није спасао само наше душе; Он је спасао цео наш живот од греха и смрти. Због тога је и богослужење такође и једно физичко искуство. Током Литургије, ваздух је испуњен мирисом тамјана, звуком звона и појања. Када погледамо око себе, видимо треперење свећа и лица са икона која нас посматрају. И ова гозба за чула прераста у истинску гозбу – када једемо Тело и пијемо Крв Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Бог не брине само о нашој души, Он брине о нама, нашем телу, нашој души, о свему. И Он нас позива, све нас, у Његово Царство. Зато молимо се за сав живот свој, и за спасење наших душа и тела, заједно. извор: manastirklisina.com

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!