Неверство и друштвене мреже

 Виртуелни сусрети су идеални за заљубљивање, јер се људи представљају у најбољем светлу, а дистанца онемогућава контакт, проблем настаје кад се дописивање претвори у стварну прељубу

Људи се одлучују на неверство из разноразних разлога. Некада варају они који су задовољни својим браком или везом, али који не желе да „пропусте прилику” и који верују да оно што партнер не зна, не може да га заболи. У далеко већем броју су они који варају зато што су незадовољни својом емотивном везом или браком. То је категорија оних које бисмо могли назвати полуразочарани.

За њих је типично да су ступили у везу или брак зато што су били заљубљени, и да су после неког времена схватили да „то није то”. Они често описују своју везу или брак речима: није довољно лоше да одем, али није ни довољно добро да останем. Због тога су полуразочарани заправо „гладни љубави” што их чини „отворенима” за неку нову, бољу прилику. Они бораве у браку или вези, али због своје глади једним оком посматрају људе око себе у нади да би могао да се појави неко с којим би могли да остваре љубав о којој маштају. Тако гледају и на особе које „срећу” на друштвеним мрежама.

Еротска глад

Ово хронично незадовољство властитим емотивним животом, еротска глад јесте тло у којем се развија клица склоности ка превари.

Свет друштвених мрежа је свет привида, што га чини веома подесним за заљубљивање. Њихово право име је „виртуелне друштвене мреже”, при чему се често заборавља оно „виртуелно” које заправо значи: оно што не постоји у физичком свету, већ само изгледа као да постоји захваљујући компјутерском програму. Не само да су саме мреже привид, него су и лични профили на њима такође привид. Људи обликују своје профиле како би се представили виртуелној јавности на онај начин на који желе да буду виђени.

Из тог разлога многи људи на друштвеним мрежама покушавају да представе себе и свој живот као идеалне. Фотографије које се стављају пажљиво су одабране, често побољшање разним филтерима и програмима. Обавезне су фотографије с различитих путовања, провода, дружења с познатима и слично. Другим речима, ови људи покушавају да се представе као идеални, а овај процес називамо самоидеализација.

До виртуелне, а затим и до стварне преваре партнера углавном долази када на друштвеној мрежи две „гладне” особе успоставе контакт. Некада су то особе које се не познају одраније, а понекад су то особе које су некада имале неки стварни контакт, на пример једна је била заљубљена у другу у средњој школи. Обично је особа која започиње контакт, која је иницијатор, она која је „више гладна”. Типични развој догађаја јесте да, након успостављања контакта или виртуелног пријатељства, крене лагано дописивање, које постаје све интензивније. Садржаји су увек такви да се изражава разумевање, саосећање, наглашавају сличности и прихватање друге особе. Самим тим што прихвата дописивање с иницијатором, друга особа му открива да и код ње постоји „глад”. Након месец или два, након размене више стотина порука, особе почињу да се дописују сваког дана, постајући једна другој веома важне.

Иако је однос виртуелан, описани тренутак је тачка у којој се појављује стварно осећање заљубљености. Као што је познато, осећање заљубљености је, за разлику од љубави, засновано на психичком механизму идеализације. Виртуелни сусрети олакшавају заљубљивање на два начина. Први је што се људи који желе да буду прихваћени приказују у оном светлу за које верују да ће се највише допасти особи за коју су заинтересовани. Други је што дистанца, то јест немогућност контакта с другом особом у стварном свету и сагледање скривених аспеката њене личности подстиче пројектовање идеализоване представе на ту особу.

Емотивна драма

А када се особа која је полузадовољна везом или браком у којем се налази заљуби у неког другог, тада настаје емотивна драма, јер доживљава да мора да се одлучи или да остане у вези или браку или да започне нешто ново. А да би могла да се одлучи, она жели да оно што је настало као виртуелно доживи и провери у стварном животу. И тако се виртуелно неверство претвори у стварну прељубу.

Како прођу они који се одлуче за раскид или развод како би остварили везу с виртуелним партнером? На основу неколико десетина сличних случајева које сам „испратио” у улози партнерског или индивидуалног психотерапеута у последњих петнаестак година, само у два случаја су настале и опстале нове, квалитетне везе и бракови. У осталима је виртуелну опчињеност заменило стварно разочарање. 

politika.rs