Православни појмовник за почетнике - ПРЕЛЕСТ

Стање духовне самообмане. По Св. Игњатију Брјанчанинову, у прелести су сви они хришћани који свакодневно не плачу над својим гресима. Зато се против прелести увек боримо покајањем и смирењем, проливајући сузе над својим непокајањем.

Постоје веома тешки облици прелести, кад човек, на основу погрешног схватања духовног живота, почне о себи да мисли високо и да себе сматра светим. У Кијево-Печерском патерику читамо о монаху Никити, будућем Светитељу и чудотворцу, којег је због гордости и умишљености, јер је прерано отишао у затворништво, прелестио демон који му је дао дар прозорљивости и знања напамет целог Старог Завета. Тако да је он „са онима који су долазили код њега много говорио из Писма о користи за душу, почео је да пророкује и велика слава се раширила о њему… сви су се дивили испуњењу његових пророчанских речи“. Када је пак молитвама Светих кијево-печерских отаца демон био изагнан из њега, испоставило се да се он ничега више не сећа напамет, па је чак заборавио и да чита. Касније је Свети Никита живео праведно, побожно и смерно, па се и посветио.

svetosavlje.org