Присуство анђела у нашем животу

Једном сам схватио да правимо велику грешку када не обраћамо дужну пажњу на анђеле у свом животу: и ја лично, као и већина верника са којима сам се случајно срео на исповести или само у разговору. Анђели су духовна бића која је Господ створио пре човека, пре видљиве творевине. И иако њихово постојање припада сфери највише небеске стварности, они ипак имају нераскидиву везу са земљом и са људима. Они су најпоузданији асистенти у нашем животу. О њима је отац Христофор у предговору својој књизи писао веома добро: „Дај Боже да нам они буду помоћници и заступници и у овом животу и у животу вечном“. Дакле, нема ништа корисније за нас од тога да имамо добар однос са нашим анђелима. Ко од вас не би желео да има пријатеља који би вам увек био веран, коме бисте могли веровати? Коме бисте могли да отворите своје срце? Од кога бисте могли да очекујете помоћ у најтежим тренуцима свог живота? Већина људи који данас иду на исповест кажу да се осећају анксиозно, нелагодно или, како се то сада каже, „стресно“. Они доживљавају страх, пате од чежње и од разних фобија, од депресије и од усамљености. Мислим да би људи могли да се реше свега овога када би истински ценили дарове Христове. Верујем да су највећи дар Божији, после Светог Тела и Крви Христове, који нам Он приноси на свакој Литургији, после Пресвете Богородице, Мајке Светлости, свети анђели Божији. И често нас однос са анђелима води ка заједници са светима, и са Богородицом, и са Христом. Ово заједништво је као нека врста лествице по којој се анђели спуштају до нас, а уз помоћ анђела ми се уздижемо ка Христу. А сада ћу вам испричати неке тренутке из мог живота који су везани за анђеле. Рођен сам у селу Пано Зодија, које се налази у нашој епархији, у митрополији Морфус. Моја кућа је поред цркве Светог Арханђела Михаила. Мој отац је био из овог села, а мајка из суседног села Като Зодиа. У то време куће су обично градили мушкарци. Али пошто је очева прва жена умрла рано, када је имала само 27 година, а мој отац је остао сам са двоје сирочади, он је поново оженио моју мајку и довео је у кућу своје прве жене. Тако нас је било шесторо: двоје из првог брака мог оца и четворо из другог. Био сам најмлађи. Мој отац је био старомодан Кипранин. Кад бисте само знали какав су однос имали стари Кипрани према анђелима! Посебно овде, на нашим просторима, где је постојала црква Св. Арханђела Михаила. Мој отац је био веома религиозна особа. Тада је у околини Морфуа расло много стабала поморанџе и мандарина – то су врсте дрвећа којима је потребно много воде. Зими обично није било проблема са заливањем, али лети, када су велике врућине, било је потешкоћа. Мој отац је имао своју башту, и да би прехранио нашу бројну породицу, почео је да брине о туђим баштама, а заузврат је добијао део рода. Заливање је трајало дуго, па је често морао да остане будан целе ноћи. Док је чекао да се земља насити водом, дремао је стојећи. Тешкоћа је била не само у томе што је често морао да проводи ноћи без сна, већ и у томе што је увече напуштао своју велику породицу. Било нас је петоро дечака и једна девојчица. Овде се мора додати да је поред навике да залива баште ноћу, мој отац имао још једну навику. Био је веома гостољубив. Ако би ушао у сеоску кафану и тамо срео неког странца, питао би га да ли има где да преноћи. А ако није имао куда, отац га је позивао код себе. Моја мајка није била против, али је замолила оца да у таквим случајевима не одлази ноћу да залива, већ да остане са нама: „ Ја сам млада жена и ти и ја имамо младу ћерку. Није добро да непознати мушкарац буде у кући преко ноћи, а да ти ниси ту.” Ово је, наравно, било разумно и исправно. Треба рећи, да су лети често странци били у селу. И скоро свако вече имамо некога да преноћи. Мој отац је био једноставан човек, није имао лоше мисли у глави. Одговорио је мајци: - О, жено, ти си као мало дете... Кад одем од куће, зовем у помоћ нашег комшију - Арханђела Михаила. Уосталом, поред нас је његов свети храм! Не бој се ничега! Пред одлазак му кажем: „Драги мој арханђеле Михаило, идем на посао. Сиђи, молим те, са иконе и иди на службу, у нашу кућу. Чувај моју кућу, молим те.

Март 16, 2022 - 14:09

0 13

Једном сам схватио да правимо велику грешку када не обраћамо дужну пажњу на анђеле у свом животу: и ја лично, као и већина верника са којима сам се случајно срео на исповести или само у разговору. Анђели су духовна бића која је Господ створио пре човека, пре видљиве творевине. И иако њихово постојање припада сфери највише небеске стварности, они ипак имају нераскидиву везу са земљом и са људима. Они су најпоузданији асистенти у нашем животу. О њима је отац Христофор у предговору својој књизи писао веома добро: „Дај Боже да нам они буду помоћници и заступници и у овом животу и у животу вечном“. Дакле, нема ништа корисније за нас од тога да имамо добар однос са нашим анђелима. Ко од вас не би желео да има пријатеља који би вам увек био веран, коме бисте могли веровати? Коме бисте могли да отворите своје срце? Од кога бисте могли да очекујете помоћ у најтежим тренуцима свог живота? Већина људи који данас иду на исповест кажу да се осећају анксиозно, нелагодно или, како се то сада каже, „стресно“. Они доживљавају страх, пате од чежње и од разних фобија, од депресије и од усамљености. Мислим да би људи могли да се реше свега овога када би истински ценили дарове Христове. Верујем да су највећи дар Божији, после Светог Тела и Крви Христове, који нам Он приноси на свакој Литургији, после Пресвете Богородице, Мајке Светлости, свети анђели Божији. И често нас однос са анђелима води ка заједници са светима, и са Богородицом, и са Христом. Ово заједништво је као нека врста лествице по којој се анђели спуштају до нас, а уз помоћ анђела ми се уздижемо ка Христу. А сада ћу вам испричати неке тренутке из мог живота који су везани за анђеле. Рођен сам у селу Пано Зодија, које се налази у нашој епархији, у митрополији Морфус. Моја кућа је поред цркве Светог Арханђела Михаила. Мој отац је био из овог села, а мајка из суседног села Като Зодиа. У то време куће су обично градили мушкарци. Али пошто је очева прва жена умрла рано, када је имала само 27 година, а мој отац је остао сам са двоје сирочади, он је поново оженио моју мајку и довео је у кућу своје прве жене. Тако нас је било шесторо: двоје из првог брака мог оца и четворо из другог. Био сам најмлађи. Мој отац је био старомодан Кипранин. Кад бисте само знали какав су однос имали стари Кипрани према анђелима! Посебно овде, на нашим просторима, где је постојала црква Св. Арханђела Михаила. Мој отац је био веома религиозна особа. Тада је у околини Морфуа расло много стабала поморанџе и мандарина – то су врсте дрвећа којима је потребно много воде. Зими обично није било проблема са заливањем, али лети, када су велике врућине, било је потешкоћа. Мој отац је имао своју башту, и да би прехранио нашу бројну породицу, почео је да брине о туђим баштама, а заузврат је добијао део рода. Заливање је трајало дуго, па је често морао да остане будан целе ноћи. Док је чекао да се земља насити водом, дремао је стојећи. Тешкоћа је била не само у томе што је често морао да проводи ноћи без сна, већ и у томе што је увече напуштао своју велику породицу. Било нас је петоро дечака и једна девојчица. Овде се мора додати да је поред навике да залива баште ноћу, мој отац имао још једну навику. Био је веома гостољубив. Ако би ушао у сеоску кафану и тамо срео неког странца, питао би га да ли има где да преноћи. А ако није имао куда, отац га је позивао код себе. Моја мајка није била против, али је замолила оца да у таквим случајевима не одлази ноћу да залива, већ да остане са нама: „ Ја сам млада жена и ти и ја имамо младу ћерку. Није добро да непознати мушкарац буде у кући преко ноћи, а да ти ниси ту.” Ово је, наравно, било разумно и исправно. Треба рећи, да су лети често странци били у селу. И скоро свако вече имамо некога да преноћи. Мој отац је био једноставан човек, није имао лоше мисли у глави. Одговорио је мајци: - О, жено, ти си као мало дете... Кад одем од куће, зовем у помоћ нашег комшију - Арханђела Михаила. Уосталом, поред нас је његов свети храм! Не бој се ничега! Пред одлазак му кажем: „Драги мој арханђеле Михаило, идем на посао. Сиђи, молим те, са иконе и иди на службу, у нашу кућу. Чувај моју кућу, молим те.

Прочитај више на Пријатељ Божји...