Света преподобна Евпраксија, девица

Кад владаше благочестиви цар Теодосије Велики, бејаше у Цариграду један знаменити великаш Антигон, царев рођак, човек мудар и у речима и у делима, паметан саветодавац; он свагда даваше добре и по целу државу корисне савете. Поред тога он беше добар, жалостив према људима, милостив према сиромасима и врло дарежљив према свима који ишту. Цар га вољаше не само као рођака већ и као побожног христољупца и доброг саветника. Антигон беше и веома богат, после цара најбогатији човек. Он узе себи за супругу дивну девојку Евпраксију, такође од царскога рода. Она бејаше побожна и веома богобојажљива, свагда похађаше свете цркве, са сузама се мољаше Богу, и даваше многе и скупоцене дарове храмовима Божјим на украшавање светиња Господњих. У Антигона и Евпраксије, овог чесног и богоугодног брачног пара, сједињеног телом и душом, вољеног од цара и царице, роди се женско чедо, коме дадоше мајчино име Евпраксија. Једнога дана, после њеног рођења, Антигон рече својој жени Евпраксији: Ти знаш, супруго моја, да је овај живот кратак и да су богатства овог таштег света ништа; живот човеков једва се продужава до осамдесет година, а богатства припремљена на небу онима који се Бога боје трају у бесконачне векове. А ми, везани световним бригама и завођени привременим богатствима, проводимо у сујети дане своје, не стичући душама својим ништа корисно. - Чувши то, Евпраксија упита Антигона: Шта нам онда ваља радити, господару мој? - Антигон одговори: Ми родисмо о Богу једну кћер, и она нам је доста; престанимо од сада са телесном везом, и убудуће да живимо без тога.Тада Евпраксија уздиже руке увис и подиже очи к небу, и уздахнувши рече мужу: Благословен Господ Бог који те приведе у страх Свој и упути на прави разум. Истина је, господару мој, ја много пута молих Бога да просвети срце твоје и стави ти у ум такву мисао добру, али се никада не усудих да ти ту своју жељу кажем. Но пошто ти сам поче разговор о томе, онда ми допусти да и ја нешто рекнем. - Реци, госпођо моја, што хоћеш, одговори Антигон. - Ти знаш, господару мој, настави Евпраксија, шта говори апостол: Остало је време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају: јер пролази обличје овога света (1 Кор. 7, 29.30.31). Стога, хајде да проводимо овај краткотрајни живот као што ти хоћеш, без телесне везе, да бисмо заједно добили непролазни живот вавек. А оволико богатство које сада имамо, и толика имања, нашто нам? Еда ли ћемо ишта од тога однети са собом у гроб? Зато, са добром намером својом раздај све то сиромасима, да не остане бесплодна одлука коју донесмо.Чувши ове речи своје супруге, Антигон прослави Бога и стаде штедро раздавати своје имање сиромасима; а са супругом својом живљаше као брат са сестром, без телесне везе, у узајамној љубави духовној, једнодушно и једносмислено угађајући Богу. Уредивши свој живот у таквим врлинама, Антигон се престави ка Господу, пошто поживе само једну годину без телесне везе са супругом. И оплакаше га цар и царица као свог рођака и као праведног и побожног човека. Сажаљеваху они и обудовелу Евпраксију која беше још врло млада: јер она проведе са мужем у браку само две године и три месеца, од чега годину дана без телесних веза. После погреба Антигона цар и царица много тешаху Евпраксију. А она, узевши кћер своју даде им је у руке, и павши им пред ноге рече им кроз плач и ридање: У руке Божје и ваше предајем ову сиротицу; примите је са сећањем на вашег рођака Антигона и будите јој место оца и мајке. - Многи од присутних расплакаше се, а плакаше и сам цар и царица.Четири године после тога, када девојчици Евпраксији беше пет година, цар се посаветова са њеном мајком и обручише девојчицу једноме од сенаторских синова, високородном младићу, који обећа чекати девојчицу до њеног пунолетства. Утврдивши то, цар нареди Евпраксији да узме од обручника залог и обавезу. Након неког времена један сенатор усхте да се ожени Евпраксијом, Антигоновом удовом, и моли царицу преко неких угледних жена да кришом од цара наговори Евпраксију да пристане на брак са њим. Царица посла од своје стране дворске жене к удовици Евпраксији саветујући јој да се уда за поменутог сенатора. Чувши то, Евпраксија се расплака и рече тим женама: Тешко вама биће у будућем животу што такав савет дајете мени која сам обећала Богу да живим у чистоти удовиштва. Одступите од мене, јер ми саветујете оно што је противно мојој жељи. - Тако укорене, оне се са стидом удаљише и испричаше царици. А када цар дознаде за то, он се силно расрди на царицу и изружи је говорећи: Заиста си учинила дело које не доликује теби. Зар је оно достојно хришћанске царице? Јеси ли тако обећала Богу царовати побожно? Тако ли се сећаш Антигона, блиског нам рођака и корисног саветника? Жену његову, која је мало време поживела са њим и још за живота његова са његовим пристанком изабрала чист живот Бога ради, ти наговараш да се опет врати световном животу. Не бојиш ли се Бога? Твојој неразумности ко се неће насмејати?Од ових речи царицу обузе силан стид, те она два сата ћуташе као камен. И не мали сукоб беше између цара и царице због Евпраксије. Чувши о томе Евпраксија се веома ожалости, и туговаше смртно; и лице јој омршаве. И она донесе одлуку да се тајом удаљи из Цариграда, и плачући горко рече својој кћери Евпраксији: Чедо моје, ми имамо у Египту велико имање; хајдемо тамо да видиш имовину твога оца и моју; и све то твоје је. - И тако, узевши своју кћер и неколико робова и робиња, она кришом од цара изиђе из града, отпутова у Египат, и тамо стаде надгледати своје имање. Она је понекад одлазила у унутрашњу Тиваиду са својим слугама и економима и, обилазећи цркве и манастире мушке и женске, давала огромне прилоге и милостиње, нештедимице раздајући злато и сребро.Бејаше тамо близу града један девојачки манастир са сто тридесет монахиња, о чијим се великим и чудесним богоугодним делима много причало у народу. Ни једна од њих није окушала ни вина, ни уља, ни грожђа, нити икаква воћа. Неке од њих, које су као деца ступиле у тај манастир, нису никада ни виделе то. Храна им је била хлеб са водом, сочиво и зеље, и то без уља. Оне су јеле једанпут дневно, и то увече; неке пак сваки други дан, а неке сваки трећи дан узимале су по мало хране. Оне се никад нису одмарале нити умивале. А о купатилу не треба ни говорити: јер оне ни чути нису могле о обнажењу тела, и сама реч купатило употребљавана је код њих као прекор, као срамота, као подсмех. Свакој је као постеља служио костретни покровац, дугачак три лакта, широк један лакат: на томе су оне спавале, и то мало. Одећа им беху власенице, дугачке до земље, покривале су им ноге. Све су се трудиле колико су могле, свака према својој моћи. Када се десило да се нека од њих разболи, онда она није узимала никакав лек, него је с благодарношћу трпела болест, као велики благослов примајући од Бога, и од Њега јединог очекивала помоћ. Ниједна од њих није излазила ван манастирске ограде, ни разговарала са долазницима, него су сви одговори давани преко вратарке; јер се сва брига њихова састојала у овоме: разговарати једино са Богом молитвеним умом, и Њему угодити. Стога и Бог примаше њихове молитве и чињаше многа чудеса ради њих, дајући исцељења свима болесницима који се тамо стицаху.Блажена удовица Евпраксија заволе веома тај манастир због чудесног живота његових монахиња и често га похађаше са ћерком, доносећи у цркву свеће и тамјан. Једном она рече игуманији и осталим старијим сестрама: Хоћу да вашем манастиру учиним мали поклон - двадесет или тридесет литри злата, да се помолите Богу за мене, за моју кћер и за њеног покојног оца Антигона. - Игуманија, која беше ђакониса и зваше се Теодула, одговори јој: Госпођо моја, овим слушкињама твојим није потребно ни злато ни имање, јер оне презреше све у овом свету, да би се удостојиле насладе вечних блага; и због тога ми нећемо да ишта имамо на земљи, да се не бисмо лишиле небеских богатстава. Но да те не ожалостимо, донеси мало зејтина за црквена кандила, свеће и тамјан, и добићеш за то награду од Господа. - Евпраксија тако и поступи, и моли игуманију и све сестре да се помоле за њеног мужа Антигона и за кћер.Једном када Евпраксија по обичају дође у овај манастир, онда игуманија, као Духом Божјим подстакнута, упита малу девојчицу Евпраксију: Госпођо моја Евпраксијо, волиш ли овај манастир и ове сестре? - Да, госпођо, одговори она, волим вас. - Ако нас волиш, настави игуманија, онда остани с нама у монашком обличју. - Девојчица одговори: Ако се мати моја не ожалости, онда стварно нећу отићи одавде. - Тада је игуманија упита: Кажи ми истину, кога више волиш, нас или свога заручника? - Девојчица одговори: Ја њега не знам, а вас знам и волим. Но реците и ви мени: кога више волите, мене или оног кога називате Заручником? - Игуманија јој на то рече: Ми волимо тебе и Христа нашег. - Девојчица узврати: И ја волим вас и Христа вашег.А мати њена Евпраксија сеђаше и, слушајући паметне речи своје кћери, силне сузе роњаше. Слушаше и игуманија с љубављу речи мале девојчице и дивљаше се како она још дете - не имађаше још пуних седам година, - тако паметно одговара. Напослетку мати, испуњена тугом, рече кћери: Чедо моје, хајдемо дома, већ се смркава. Но девојчица одговори: Ја ћу остати овде са госпођом игуманијом. - На то јој игуманија примети: Иди с госпођом мајком кући својој, ти не можеш остати овде, јер овде може остати само она девојчица која је себе посветила Христу. - А где је Христос? упита девојчица. - Игуманија се обрадова и показа јој прстом на икону Христову. Девојчица потрча, пољуби икону Спаситељеву и, обративши се игуманији, рече: Ваистину и ја се заветујем Христу, и нећу отићи одавде с мајком него ћу остати с вама. - Игуманија јој на то рече: Чедо, ти немаш на чему да спаваш, зато не можеш остати овде. - На чему спавате ви, одврати девојчица, на томе ћу и ја.Ноћ се већ спуштала, а мати и игуманија наговараху девојчицу на све могуће начине да иде из манастира кући, али ништа не успеше, пошто она нипошто није хтела да иде из манастира. Најзад јој игуманија рече: Чедо, ако хоћеш да живиш овде, ваља да се учиш писмености, и псалтиру, и да се постиш до вечера као и друге сестре. - Девојчица одговори: И постићу се, и свему ћу се учити, само ме оставите овде. - Тада игуманија рече мајци: Госпођо моја, остави је овде, јер видим да благодат Божја засија у њој, а праведна дела њенога оца и твоје чисто живљење, и обојих вас родитељске молитве и благослов воде је у вечни живот.Тада устаде благородна Евпраксија, приведе своју кћер икони Спаситељевој, подиже руке своје увис и рече са сузама: Господе Исусе Христе, Ти се побрини о овом детету, јер оно чезне за Тобом, и себе предаде Теби! - Затим, обраћајући се девојчици, рече јој: Евпраксијо, кћери моја! Бог који је утврдио непомичне горе, нека утврди тебе у страху Свом! - Изговоривши то, она предаде девојчицу у руке игуманији, плачући и ударајући себе у груди, и све монахиње плакаху са њом. И тако она изиђе из манастира, предавши своју кћер Богу.Сутрадан рано она понова дође у манастир. Игуманија узе девојчицу Евпраксију, уведе је у цркву, и сатворивши молитву обуче је у ангелски монашки лик у присуству њене мајке. А мајка, угледавши је у ангелском чину, подиже руке своје к небу и стаде се овако молити Богу за њу: Царе вечни, Ти си почео у њој добро дело, Ти га и доврши! Дај јој да ходи по светој вољи Твојој! Нека добије милост у Тебе Творца свог ово сироче које Ти је од детињства одано. - Затим она упита кћер: Чедо моје, волиш ли ову монашку одећу? - Да, волим је, одговори девојчица, јер сам чула од госпође игуманије и од других монахиња, да ову одећу даје Христос као залог обручења онима који Га љубе. - Мајка јој на то рече: Христос коме си се заручила, чедо, Он нека те удостоји Свога дворца.Рекавши то она пољуби своју кћер, опрости се са игуманијом и сестрама, па изиђе из манастира. По своме обичају она стаде обилазити и друге манастире у Египту, и оне по пустињама и оне по градовима, исто тако и сиротишта, помажући својим иметком све оскудне и невољне. На све стране ширила се слава о блаженој удовици Евпраксији, о њеним добрим делима и премногим милостињама. Глас о томе дође и до самог цара Теодосија Великог и до његових великаша; и сви се дивљаху таком животу њеном и слављаху Бога који је крепи. Јер се чу за њу да ни рибе не једе, ни вино не пије, пости се сваки дан до вечера, и доцкан увече узима врло мало посне хране, сочива или зеља. И заиста све задивљаваше такво њено уздржање усред сваковрсног изобиља.После неколико година игуманија гореспоменутог манастира позва к себи врлинску удовицу Евпраксију и насамо јој рече: Госпођо моја, хоћу да ти саопштим једну важну ствар, али се не узнемируј. - Реци, госпођо моја, што хоћеш, одговори она. - Игуманија јој онда рече: Ако хоћеш да што наложиш односно своје кћери, учини то што пре. Јер ја видех у сновиђењу твога мужа Антигона где у великој слави стоји пред Господом Христом и моли Га, да ти Он нареди да изиђеш из тела и живиш са њим убудуће, наслађујући се са њим истом славом које се он удостоји због врлинског живота свог.Чувши то, ова се побожна жена не само не узнемири него се напротив веома обрадова, јер је желела да се разреши од тела и пређе ка Христу. Она онда одмах дозва Своју кћер, којој беше око дванаест година, и рече јој: Чедо моје, Евпраксија! ево, мене већ зове Христос, као што ме извести госпођа игуманија, и близак је дан моје кончине; стога све имање твога оца и моје предајем у твоје руке, распореди га побожно, да би наследила царство небеско. - Девојчица Евпраксија стаде плакати, говорећи: Тешко мени! остајем страна и сироче! - На то јој мати рече: Чедо, теби је отац Христос коме си се ти заручила; ниси дакле страна ни сироче; а уместо мене имаш за мајку госпођу игуманију, само се старај да испуниш што си обећала Христу. Бој се Бога, поштуј сестре, служећи им са смирењем; никада не помисли у срцу свом да си царског рода, и не говори: