Свети Лав, епископ Катански

Свети Лав, епископ Катански Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку. Тропар (глас 4): Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Лаве, моли Христа Бога да спасе душе наше. Свети свештеномученик Садок Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му- „Јуче ја, данас ти!” Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе- лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: „Јуче ја, данас ти!” Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди, да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: „Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити”. Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: „Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!” И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године. Шта је сунце? око што не види. Шта је огањ? слуга без памети. Цар Сапоре Садоку говори: Поклони се сунцу и пламену, Боговима што владају светом, По науци мудрог Зороастра. — Садок цару благо одговара: - Здравље теби, царе, и весеље, Но где умни клања се безумном? Где словесни слави - бесловесног? Сунце - красно како твар Божија, Пламен - диван како слуга људи; Но твар може л' Творца заменити? Може л' мртвац место живог бити? J e ли слика боља од сликара? Је ли рало скупље од орача? Један Бог је, царе, на небеси, Уман, красан, добар и свемоћан, Творац света видног и невидног, Промислитељ свакога створења, Дародавац свих добрих дарова, Сведржитељ и човекољубац, Њега јави Син јединородни. Он нас спасе персијске заблуде, Научи нас стати врх природе, И лицем се Творцу устремити, Целом душом к небу узвисити, Тамо где је наша домовина, Домовина ангела и људи - Садок рече - Сапор га посече. РАСУЂИВАЊЕ Финија је вода од земље; финији огањ од воде; финији ваздух од огња; финија електрина од ваздуха. Па ипак је ваздух дебела стихија према духовном свету; и електрина је дебела стихија према духовном свету. Врло је фина електрика, но глас је финији од електрике, мисао је финија од гласа, дух је финији од мисли. Фини је ваздух, и спроводи глас на велику даљину. Фина је електрина, и спроводи светлост на велику даљину. Како ли тек свако дело и свака реч и свака мисао твоја бива спровођена до свих крајева духовнога царства. О како је страшно учинити грешно дело, и рећи грешну реч, и помислити безумну мисао! До како неизмерне даљине набирају се од тога таласи на мору духовном! Но не иди у далеке појединости света непознатога. Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности. СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Никодимом (Јов. 3) и то: 1. како Никодим, иако учитељ у Израиљу, савршено не схваташе духовне ствари, 2. како Господ намерно отпочиње разговор питањем духовног рођења — питањем најнеприступнијим уму Никодимову — да би тиме привео Никодима смерности, а потом даље га обделавао као добру земљу, 3. како је Никодим у почетку са снебивањем и стидом прилазио Христу (као и данас што многи из учених чине), а после све одважније. БЕСЕДА о суду и осуди Који Њега (Христа) вјерује, не суди му се, а који не вјерује, већ је осуђен(Јов. 3, 18) Не суди се ономе ко верује Христа Господа, јер он сам себе суди и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај ко верује Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота. А онај ко не верује —већ је осуђен. То јест, онај ко нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа, осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и изукрштаним путевима, на порок, на очајање, а можда и на самоубиство. Осуђен је у два света: у овоме свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака! Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога и ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од таме, греха и смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.