Свети новомученик Марко Крићанин

Рођен на Криту, Марко још као мало дете би узет од Турака и на силу потурчен. Но Марко непрестано тражаше згодну прилику да побегне или да мучеништвом исповеди своју љубав према Господу Христу. И једнога дана он побеже из Смирне у Цариград, и оде многоученом и пуном врлина учитељу Мелетију Сириги. Њему Марко исповеди сву душу своју, и откри му како силно жели да пострада за Господа Христа. Мелетије му даде многе савете, одушеви га за мучеништво, и учврсти га својим молитвама. Марко се онда врати у Смирну, и тамо пред свима изјави смело и неустрашиво да је Христос једини истинити Бог, а да је вера агарјанска лажна и ништавна, као и њен пророк. Слушајући то, и видећи да је Марко опет постао хришћанин, Агарјани се запалише силним гњевом, дохватише Марка и бијући са одведоше код градског судије. И тужаху га судији говорећи: Овај беше Турчин, а сада је постао хришћанин, и вређа веру нашу и пророка нашег. - Судија упита Марка: Јеси ли хришћанин или Турчин? - Марко одговори: Бејах хришћанин, и опет сам сада хришћанин; Христа мог обожавам, и њему се клањам, и исповедам да је Он једини истинити Бог. А вашу веру одричем и презирем. Овај одговор страховито разјари судију, и он нареди те Марка најпре немилосрдно бише, па га онда у тамницу вргоше. Ту га много мучише, и на тешке муке стављаше, а Марко, крепљен благодаћу Божјом, биваше све јачи. И мучитељи се уморише мучећи га; а блажени мученик свако мучење доживљаваше као радост, и свим срцем жуђаше за смрћу, еда би што пре уживао вечна блага. Најзад када мучитељи увидеше да га не могу приморати да се одрекне своје вере, они га опет одведоше пред судију. Судија му много и много придиковаше, па му и страховито прећаше, али храбри мученик све то ниушта не рачунаше. И само ово говораше: Чините што хоћете! Макар ме на безброј мука стављали, макар ме и на безброј смрти предали, ја се нећу одрећи мог преслатког Господа Исуса. Та немојте губити време! хајде, остварујте своје жеље, да бисте видели колику снагу мој Христос даје онима који страдају за име Његово. Видећи да је мученик непоколебљиве душе, судија нареди да га одведу на губилиште. Тамо блажени мученик преклони главу своју, и мачем му би дат блажени завршетак[7]. И блажена душа његова узиђе на небо овенчана. А часне мошти његове хришћани једва откупише за силне новце, и положише их у цркви Свете Фотине. И Господ их учини извором чудеса за све који им са вером прибегавају. За све то нека је слава Христу Богу и част и поклоњење кроза све векове. Амин.

Мај 27, 2021 - 00:26

0 7

Рођен на Криту, Марко још као мало дете би узет од Турака и на силу потурчен. Но Марко непрестано тражаше згодну прилику да побегне или да мучеништвом исповеди своју љубав према Господу Христу. И једнога дана он побеже из Смирне у Цариград, и оде многоученом и пуном врлина учитељу Мелетију Сириги. Њему Марко исповеди сву душу своју, и откри му како силно жели да пострада за Господа Христа. Мелетије му даде многе савете, одушеви га за мучеништво, и учврсти га својим молитвама. Марко се онда врати у Смирну, и тамо пред свима изјави смело и неустрашиво да је Христос једини истинити Бог, а да је вера агарјанска лажна и ништавна, као и њен пророк. Слушајући то, и видећи да је Марко опет постао хришћанин, Агарјани се запалише силним гњевом, дохватише Марка и бијући са одведоше код градског судије. И тужаху га судији говорећи: Овај беше Турчин, а сада је постао хришћанин, и вређа веру нашу и пророка нашег. - Судија упита Марка: Јеси ли хришћанин или Турчин? - Марко одговори: Бејах хришћанин, и опет сам сада хришћанин; Христа мог обожавам, и њему се клањам, и исповедам да је Он једини истинити Бог. А вашу веру одричем и презирем. Овај одговор страховито разјари судију, и он нареди те Марка најпре немилосрдно бише, па га онда у тамницу вргоше. Ту га много мучише, и на тешке муке стављаше, а Марко, крепљен благодаћу Божјом, биваше све јачи. И мучитељи се уморише мучећи га; а блажени мученик свако мучење доживљаваше као радост, и свим срцем жуђаше за смрћу, еда би што пре уживао вечна блага. Најзад када мучитељи увидеше да га не могу приморати да се одрекне своје вере, они га опет одведоше пред судију. Судија му много и много придиковаше, па му и страховито прећаше, али храбри мученик све то ниушта не рачунаше. И само ово говораше: Чините што хоћете! Макар ме на безброј мука стављали, макар ме и на безброј смрти предали, ја се нећу одрећи мог преслатког Господа Исуса. Та немојте губити време! хајде, остварујте своје жеље, да бисте видели колику снагу мој Христос даје онима који страдају за име Његово. Видећи да је мученик непоколебљиве душе, судија нареди да га одведу на губилиште. Тамо блажени мученик преклони главу своју, и мачем му би дат блажени завршетак[7]. И блажена душа његова узиђе на небо овенчана. А часне мошти његове хришћани једва откупише за силне новце, и положише их у цркви Свете Фотине. И Господ их учини извором чудеса за све који им са вером прибегавају. За све то нека је слава Христу Богу и част и поклоњење кроза све векове. Амин.

Прочитај више на Пријатељ Божји...