Токсични шеф

Он може да квари емоционалну климу у радној организацији и да ствара непотребни стрес запосленима, a на то указује значајно већи проценат одласка на боловања у односу на друга слична одељења или предузећа.

Запослени људи проводе свакодневно осам сати на радном месту, из месеца у месец, из године у годину. Зато на њихово ментално и физичко здравље значајно утиче емоционална клима која влада између запослених, било у позитивном било у негативном смислу. Иако разноразни догађаји унутар предузећа или организације јесу извор емоционалних реакција запослених, реч је о краткотрајним реакцијама, док су за оне дуготрајније – расположење запослених – најважнији међуљудски односи који владају у предузећу.

Оптимални односи у предузећима и организацијама јесу они у којима запослени осећају да се међусобно уважавају и поштују. Такође је за добро осећање важно да сваки запослени сматра да својим радом даје значајан допринос заједничким циљевима. У том случају људи се добро осећају на свом послу, чак и онда када сматрају да би њихова плата могла да буде и већа.

Емоционална повезаност

У таквим радним организацијама људи развијају емоционалну повезаност с другим запосленима тако да осећају припадност групи што их мотивише да раде.

На негативну емоционалну климу битно утичу међуљудски односи између запослених који су на истом организацијском „нивоу”, али најмоћније утичу они односи које диктира надређени или шеф, с обзиром на формални ауторитет који заузима у датој организацији или предузећу.

Задатак шефа је да управља људима, одређеним тимом људи у којима постоје подељене улоге које су све усмерене ка радном циљу датог тима. Људи су веома различити, различито доживљавају одређене ситуације и поруке, различити мотиви их покрећу, тако да управљање људима из позиције самопоштовања и поштовања није лак задатак. Занимљиво је да се у предузећима често постаје шеф на основу способности и резултата које је неко постигао у улози запосленог. На основу његове радне компетентности се он промовише у шефа, иако можда нема развијене компетенције за вођење других запослених. У том случају таква особа следи своју представу о томе како шеф треба да се понаша, а како на то треба да реагују запослени. То је заправо представа о ауторитету коју је дата особа усвојила из своје породице и каснијих искустава у свом животу.

Док велики број надређених, шефова и директора свој посао обавља довољно добро, у теорији менаџмента се појављује и оно што се зове „токсични шеф”. Постоје бројни начини од којих су неки отворени и директни, а неки веома суптилни, на које шеф може да квари емоционалну климу у радној организацији и да ствара непотребни стрес запосленима, тако да их не можемо обухватити у овом тексту. Управо је овај непотребни стрес који свакодневно траје годинама главни узрок негативних здравствених последица који подређени имају због „токсичног шефа”. Тако је, на пример, једно британско истраживање показало да је управо негативни утицај надређеног главни узрочник кардио-васкуларних проблема подређених.

Ако је, на пример, шефу важно да се докаже својим надређенима, при чему мисли да су његови подређени неодговорни, он ће тада одбити да подели одговорност с њима и сматраће да је он одговоран за резултат сваког запосленог. Из такве поставке следи претерана контрола сваког запосленог, такозвани „микроменаџмент”. Овакав шеф неће само говорити запосленима шта треба да ураде, већ ће им детаљно наређивати тачан начин на који то треба да ураде, а затим ће контролисати како сам процес рада, тако и његов резултат. Овакав приступ гуши мотивацију запослених јер отписује њихову способност и креативност, тако да ће шеф често бити незадовољан и разочаран. Овакав шеф ће имати доживљај да само он ради, и да су зато криви запослени, што ће само потврдити она почетна уверења о њима.

Одлазак запослених из фирме

Један од сигнала да је неко токсичан шеф јесте значајно већи проценат одласка на боловања у односу на друга слична одељења или предузећа. Други важан сигнал је велика флуктуација запослених. Када запослени схвате да се шеф неће променити, а да он ствара такав однос с њима који нарушава њихово ментално и физичко здравље, демотивише их за рад, они чим им се укаже прилика одлазе у неко друго предузеће, сматрајући да ће тамо можда бити боља емоционална клима.

Главна особина токсичног шефа је да не увиђа своју токсичност, због чега се и не мења и не учи менаџерске вештине.

З.Миливојевић

politika.rs