Врисак

Брак није само једна од светих тајни, већ је и изазов, боље рећи – подвиг, двоје људи у заједничком животу. Ја сам тај подвиг започео 1999. године. Иако смо се пре брака, Мира, моја изабраница и ја прилично добро познавали, ипак је с времена на време долазило до мањих замерки и несугласица, које су се увек решавале и како ми се чини, на неки начин, ојачале нашу брачну везу. Међутим, након две године почињу се дешавати напади с њене стране и то без некаквог посебног разлога, на само на мене као мужа, него и на остале чланове њене фамилије, сестре и родитеље. Осећао сам огромни немир код Мире али нисам могао одмах одгонетнути узроке. У међувремену су проблеми толико нарасли да је наш брак дошао на саму границу опстанка. Као православни верник, одлучио сам да га свим својим бићем и молитвама Господу покушам спасти. Мира је одрасла у централној Босни као најстарија од три сестре у српској породици. Због ратних збивања 90-их морала је са својом породицом напустити родни град, током избеглиштва више пута мењати место боравка све до 1997. године, када су се иселили у САД. Знајући све ово, а познавајући и психологију са студија, прва моја претпоставка била је посттрауматска реакција с обзиром да се последице тешких и тегобних животних ситуација обично јављају много година касније. Са друге стране, као што рекох, она је одрасла у складној и доброј породици али, на жалост, у тадашњем антихришћанском, комунистичком систему где су Црква и вера биле табу тема, тако да је њена породица, али и многе друге у бившој Југославији, остала ускраћена за спознање све лепоте наше Православне вере и јачине благодати Господа нашег Исуса Христа. Наравно, они су добри људи и као такви, сматрали су да, ако си добар и не желиш зло никоме, то је сасвим доста, црква ти баш и не треба, она је само једна од зграда у граду, као и свака друга… С обзиром да су проблеми са Миром дошли до неиздржљивости, не само због напада, већ и због узнемирености која је просто исијавала из ње, у више наврата сам разговарао са њеним родитељима настојећи да сазнам није ли се можда нешто десило у њиховом ,,избеглиштву

Август 3, 2021 - 22:42

0 7

Брак није само једна од светих тајни, већ је и изазов, боље рећи – подвиг, двоје људи у заједничком животу. Ја сам тај подвиг започео 1999. године. Иако смо се пре брака, Мира, моја изабраница и ја прилично добро познавали, ипак је с времена на време долазило до мањих замерки и несугласица, које су се увек решавале и како ми се чини, на неки начин, ојачале нашу брачну везу. Међутим, након две године почињу се дешавати напади с њене стране и то без некаквог посебног разлога, на само на мене као мужа, него и на остале чланове њене фамилије, сестре и родитеље. Осећао сам огромни немир код Мире али нисам могао одмах одгонетнути узроке. У међувремену су проблеми толико нарасли да је наш брак дошао на саму границу опстанка. Као православни верник, одлучио сам да га свим својим бићем и молитвама Господу покушам спасти. Мира је одрасла у централној Босни као најстарија од три сестре у српској породици. Због ратних збивања 90-их морала је са својом породицом напустити родни град, током избеглиштва више пута мењати место боравка све до 1997. године, када су се иселили у САД. Знајући све ово, а познавајући и психологију са студија, прва моја претпоставка била је посттрауматска реакција с обзиром да се последице тешких и тегобних животних ситуација обично јављају много година касније. Са друге стране, као што рекох, она је одрасла у складној и доброј породици али, на жалост, у тадашњем антихришћанском, комунистичком систему где су Црква и вера биле табу тема, тако да је њена породица, али и многе друге у бившој Југославији, остала ускраћена за спознање све лепоте наше Православне вере и јачине благодати Господа нашег Исуса Христа. Наравно, они су добри људи и као такви, сматрали су да, ако си добар и не желиш зло никоме, то је сасвим доста, црква ти баш и не треба, она је само једна од зграда у граду, као и свака друга… С обзиром да су проблеми са Миром дошли до неиздржљивости, не само због напада, већ и због узнемирености која је просто исијавала из ње, у више наврата сам разговарао са њеним родитељима настојећи да сазнам није ли се можда нешто десило у њиховом ,,избеглиштву

Прочитај више на Пријатељ Божји...