Жетва Духа - Житија светих

Жетва Духа - Житија светих

Прво што читаоцу пада у очи јесу ликови у житијима. Kога то свим снагама спасавају свети које описује Ј. Ј. Скоп­цова (Мати Марија)? 
То су блуднице, улични забављачи, починиоци смрт­них грехова, издајице, лопови, убице, ђавоимани, луди и тако даље. Сви они које ћемо касније затећи у њеном прихвати­лишту у улици Лурмел, које је отац Сергије Булгаков прозвао „манастир Џабалебарево“, сви за које је она жртвовала живот. 
Па и њени свети су необични, и они се уклапају у друштво тих одметника које тако снажно воле: бивши сакупљач пореза познат по томе што никоме никад није пружио милостињу, жена која се опкладила да ће саблазнити познатог отшелни­ка, жена која се претвара да је мушкарац и тако даље. Сви су они Црква. 
Ако било ко из тог чудног и одбаченог „брат­ства“ остане ван брода, Црква неће бити потпуна, дакле, неће ни бити Црква, јер истинска Црква треба да буде отворена за све. Kасније, када постане монахиња, Мати Марија ће де­таљно излагати еклисиологију Цркве која је отворена за све, која прихвата све, Цркве као везе међу људима, као „мистике човекоопштења“, користећи притом израз „изванхрамов­на литургија“ – литургија која се излива у свет, на све људе, као фонтана или као вулкан: „Зидови храма нису одвојили неко тамо мало стадо од свих ових“. 
Та еклисиологија Цркве која је отворена за све у Жетви Духа се манифестује већ у насловима житија, у којима се поред светога често помиње и „не­свети“, његов антагониста: заједно са мучеником Ники­фором помиње се издајица Саприкије, заједно са авом Агром ава Ор, заједно са Лавом Kатанским чаробњак Илиодор. 

facebook.com/biblos.rs