Очекивати мир у океану је врло утопистички

Убедљиво најгора навика која вам остане са факултета је идеја да постоје два живота...
Живот кад се (м)учи и злопати...у испитним роковима...
И живот кад се ужива...ван њих...
Та наивна лаж да ћете моћи да уживате кад све завршите...кад заслужите...кад се све коцкице посложе...кад живот постане леп и кад постанете безбрижни...
Што се наравно никад не деси...
Јер ...ето новог испитног рока...већ следећег месеца...или неке нове животне несреће или неправде...ту иза ћошка...
И онда тако наставите да живите и након што сте дипломирали...
Што и не би било толико страшно да ево не прође лето тридесет и осмо...а живот ми се не посложи...не уредих све...не постигох планирано и не постадох безбрижан... ????
Вазда има нешто...
Или што треба да урадим...
Или што ме нервира...и не да ми мира...
А опустићу се и уживати вероватно тек кад умрем...
На оном свету...
Постоји једно дивно финансијско правило - увек прво плати себе...
Што значи да прво треба испоштовати себе и своје потребе па тек онда све остале...јер ће дужници и дугови ионако доћи по своје...и то ће нас мотивисати да зарадимо новац на крају месеца...кад нам догори до ноктију...а макар смо нешто мало себи угодили док смо још имали новца...
Слично треба урадити и у животу...
Најмудрији су они који знају да се опусте и да уживају поготово онда када нису заслужили...и када нису одрадили све што треба...
И они који знају да угоде себи чак и када постоје неки велики проблеми у њиховим животима који јако дуго трају...а који се у том тренутку ни не могу решити...макар дубили 24 часа на глави...
Једноставно су боље дизајнирани за живот који је просто непрестана трка и борба...и стална промена...
Очекивати мир у океану је врло утопистички...
Али ко научи да скаче оне делфинске колутове...
Чак и са полупразним стомаком...
Чак и док још није сасвим извесно да је опчинио ону крупну женку...
Чак и док га још нико не узима за озбиљно у јату...
Тај је већ доста и урадио...
Игра тако и треба да се игра...
На срце...
И за срце...