Једини бесмртни владар земаљске Србије

Беседа 4. на Светога Саву 1968. године у манастиру Ћелије Заиста је само један бесмртни владар земаљске Србије. Заиста само је један земаљски цар српски бесмртан, Свети Сава. Било је царева и краљева, велможа и кнезова и деспота на Српској земљи, и све то је прошло; а слава, сунце славе у свима нама, кроз све њих – царовао је он, Свети Сава. Нико није могао круну с његовог чела скинути, нико није могао његову власт узети. Седамсто година он царује у земаљској и небеској Србији над свима истинским српским душама. Од њега имамо сва богатства непролазна; све чиме се данас хвалимо ми безбожници, то је од Светога Саве. По целоме свету носимо иконе из наших великих и светих задужбина, тиме се хвалимо, јер то је једино чиме се можемо хвалити. Све је друго прах и пепео. Шта је све друго? Где су палате царева и краљева? Нигде ни трага, ни камена на камену. И задужбине свете: Студеница, Хилендар, Ћелије мале, Каленић, Жича и безброј великих задужбина, то је до данас остало… славе Господа Христа. Све то дело је и дар Светога Саве. Њега лично и његових светих потомака. Црква наша Православна и самостална од њега је. То је први човек, први владика у византијском свету који је основао народну Цркву и добио све благослове Васељенске Цркве. Школа, света школа, то је од њега; не говорим о безбожничким школама. Држава, света држава, држава у којој владају закони Христови као Устав, то је дело Светога Саве, његовог Светог оца Симеона Мироточивог, његовог Светог брата Симона Стефана, краља Првовенчаног, и потоњих српских царева и краљева. Света држава! Пише у Житију Светога Саве, и сам Свети Сава каже: да свима у њихово време, у време Немањића, Еванђеље беше основни закон. Еванђеље Христово, еванђелске врлине, то је био пропис, то је био Устав за сваког Србина, за сваког велможу и себра. Да, судство, свето судство, то је од Светога Саве. Свете судије деле Божанску правду. Породица, света породица, а он је учврстио на евађелским темељима, на јеванђелској светости. Да, све свето и велико ето од Светог Саве је, кога ми данас славимо. Да, тако је било некад. А данас? Данас велики број Срба ратује са Светим Савом, заратили Срби против светога Саве, заратили Срби против бесмртника Божјег, заратили Срби против Бога. Гле, ко крене у бој, у рат против Бога, какав је његов крај? Мало треба памети имати, па знати: пораз, пропаст. Да, не говорим ја празне речи него истину данашњице наше страшне, српске несрећне садашњице. Зар не ратује Србин са Светим Савом када гази пост, зар не ратује Србин са Светим Савом када нарушава пост, еванђелски пост? Када гази еванђелски закон? Да, он ратује са Светим Савом, ратује са Господом Христом! Када Србин псује и Српском земљом оре се псовке, шта је то? То је рат са Светим Савом, рат са Богом! Србине, тргни се, нико није изашао као победник без Светога Саве. Српска историја за седамсто година не зна никога, ни од тирана ни од царева, који је заратио против Светога Саве а да није доживео пропаст и пад. Псовка царује по Српској земљи. Срби, Срби, браћо Срби! Ратујете са Богом, а то се не може завршити друкчије него нашим поразом, нашом пропашћу. Гле, из српских школа протеран је Свети Сава. Зар то није рат са Светим Савом? Оно ради чега је Свети Сава оставио царски престо, Господа Христа ради, данас ваша деца не уче. Објављују да је то лаж, да је то измишљотина. О, зар је српска историја измишљотина, зар су измишљотине задужбине светих царева и краљева и светих Немањића славних? Гле, Срби у школи ратују против Светога Саве, воде рат и против Бога. Не поричи, зна се! Шта је Србин без Светога Саве, шта је Србин без вере, без Православља? Он, човек, па врећа пуна блата, то је човек без вере. Кожна врећа, то је тело наше и у њему блато. Шездесет до осамдесет килограма блата, то је човек без Бога и без вере. А човек Светога Саве, човек Христов, то је бесмртно биће, биће вечно створено за Живот Вечни, као Свети Сава што је вечан и данас царује у душама истинских Срба. У Његовој данашњој главној песми, у тропару, вели се да је он био „Наставник и Учитељ пута који води у живот вечни“ кроз Свето Еванђеље Христово и кроз Христа. То је Свети Сава, такав учитељ даје Живот Вечни теби, Србине. Тог учитеља, таквог учитеља протерали су из српских школа. Каква судбина несрећног Србина! Ми данашњи Срби полажемо највећи и најстрашнији испит, испит пред Светим Савом. Он данас путује по Српској земљи и тугује, плаче. Гледа Србе шта су, ко су, шта су постали, а шта су били? Он на данашњи дан са небеским пратиоцима својим, са бесмртним Светим Србима, светим царевима, краљевима, епископима и обичним Србима који су Светитељи постали, Светим Мученицима, најновијим Мученицима, 750.000 њих побијених за време Другог светског рата, побијених за веру Православну, ето сви они врше смотру над вашом и мојом душом, над душом сваког Србина. Да ли ти учиш Еванђеље Христово, Еванђеље Светога Саве, или си се одрекао њега? Колико се њих одрекло данас? Како страшно, каква помрчина хода Српском земљом, какав мрак, какав духовни злочин, какав помор душа, какав покољ душа по Српској несрећној земљи?! Али, наша слава, наш понос, то је Небеска Србија. Небеска Србија сва је данас у кликтању Светоме Сави, Небеска Србија данас слави онога кога славе сви Анђели на небу, кога сам Господ Христос слави и прославља. Да, сва Небеска Србија данас клечи пред Светим Савом, а он служи свету Литургију Небеску. Служи је најпре за нас… Кад погледа на нас, потоци суза лију се из његових светих очију, јер Срби издадоше оно што нису смели издавати. Зашто су задужбине светих Немањића готово увек празне? Где су Срби – потомци Светога Саве? Шта је то што Србе држи ван храма Божјег и у недељне и празничне дане? Шта ви то радите по кућама својим о Божићу, шта о великим празницима и сваке недеље? У свакој кућа има вас десеторо или петнаесторо, и не сетите се никад да једнога члана пошаљете у Цркву Божју. Браћо моја, испит полажемо пред Богом; ту довијања нема, ту лажи нема. Славећи Светога Саву ми уствари славимо оно што је највеће и најсветлије у нашој историји, у нашем народу. И док је он Вођ наших душа, ми можемо рачунати на себе, на своју историју. Данас дечица наша срдачно и усрдно славе Светога Саву. Није ни чудо, то је најмилије и најлепше Српско Дете било, млади Краљевић који је у седамнаестој години својој побегао из царског двора да босоног, испоснички живи у Светој Гори, и да освети себе, просвети себе, дође као велики Светитељ, као велики Учитељ, бесмртни Светитељ, бесмртни Учитељ и вечни учитељ. Ми ћемо сви, сваки од нас, и ја и ви родитељи, и сваки Србин данас, давати одговор пред Богом и Светим Савом за све што радимо са целокупном српском историјом, са свима нашим светињама, са свим нашим вредностима. Не варајмо себе, смрт иде, доћи ће и по тебе и по мене, морамо из тела, душа мора из овога света у онај свет. Тада, тада замислите себе на том путу и у ономе свету и у свим српским световима пред самим Господом Христом. Шта ћете ви сви одговорити, какав ћете одговор дати за свој живот, за ноћи и дане које сте провели на земљи, који су вам дати да зарадите Живот Вечни? А ви, шта сте радили, шта сте радили са Еванђељем Христовим, шта сте радили са својом главом, шта сте радили са својим оком, шта сте радили са својим језиком, шта сте радили са својим телом, шта сте радили са својом душом? Ето, на том испиту дај Боже да сви прођемо у Царство Небеско. Свети Сава је преобразио српске душе молитвама својим пред Господом. Нека би умолио Господа да покаје Српску земљу, да покаје данашњег Србина који јури само за уживањима овога света; да покаје сваку српску душу, да је освети и просвети и тако припреми за Царство Небеско. Истински Срби данас су пуни Светога Саве, данас су пуни молитве Светоме Сави, данас су пуни хвале Светоме Сави, јер знају да је он со нашег историјског хлеба, да је он наша бесмртност и наша вечност. Зато никада није довољно славити Светога Саву, не само на данашњи његов Савиндан, него свакога дана у целој години: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!“ Свети Јустин Ћелијски Извор: svetosavlje.org