Ко је старац Евменије Саридакис?

Ко је старац Евменије Саридакис?
Дана 23. маја, слави се Свети Евменије Саридакис (23.5.1999) духовно чедо Светог Никифора Лепрозног.
Са четрнаест година постао монах.
Са осамнаест година је изгонио демоне. Виђао анђеле на Светој Литургији. Због великих дарова које му је Бог дао, једног дана док је силазио низ степенице, примио је горду помисао да је постао свет, и осетио ударац шамаром - запосео га је демон. Да би га смирио, Свети Никифор Лепрозни није хтео да га излечи, него га је упутио да тражи свештеника, испосника и подвижника, да му чита молитву за истеривање демоне.
Нашао је избављење молитвом Светог Никодима, једног ћутљивог јеромонаха,у његовом манастиру на Криту, који је по цео дан богослужио (исто то је радио и Старац Евменије: пет сати дневно је богослужио, сам, читајући). То се брзо прочуло, тако да је Свети Никодим, из смирења морао да бежи са Крита на Свету Гору. На Светој Гори, у Капсали и Кареји сви монаси су се исповедали код Светог Никодима, кога су прозвали "духовник".
Међу тим монасима је био и Старац Пајсије. Свети Евменије је излечен и од лепре, будући да је пронађен лек. Након исцељења није се вратио на Крит него у болницу за лепрозне у Атини да би служио болесницима. Говорио је:
" Будући да сам окусио и телесни и душевни и духовни бол, идем међу болне у Атини, у болници, да им послужим." У то време је било око тристо лепрозних у Болници за заразне болести у Атини. Он им је и ципеле обувао, а они су га неретко и псовали, јер су имали велике болове. Касније се спријатељио са архиепископом Крита, такође светитељем, Тимотејем, који је био духовно чедо Светог Амфилохија са Патмоса.
И Свети Архиепископ Тимотеј је истеривао демоне. Управо он је рукоположио Светог Старца Евменија у јеромонаха и духовника. Митрополит Неофит морфски је у то време, 1981, упознао јеромонаха Евменија у Болници за заразне болести у Атини. Свет Старац Порфирије је Митрополиту Неофиту, у то време студенту права, говорио: "Благо теби, јер по Промислу Божијем имаш двојицу светих духовника: Старца Јакова (Цаликиса) са Евије и Старца Евменија (Саридакиса), а ја немам ниједног. Доведи ми Евменија овде, тај сасуд Духа Светога, који је мало њих препознало.
Такав светитељ се рађа једном у двеста година!"
Тако су Светог Евменија довезли колима Светом старцу Порфирију, да га исповеди. Када је изашао из његове келије, након исповести, његово лице је сијало као Мојсијево кад је сишао са Синаја.
Једна од најчешћих поука Светог Евменија јесте :
"Да непрестано тражимо од Христа велике и лепе ствари: Господе Исусе Христе, даруј ми кротост, смирење и простодушност! "
Друга поука, врло карактеристична за Старца Евменија:
"Ако дође на тебе неправда, клевета или болест, треба да се срушиш на земљу од радости!"
Када су њему саопштили да има лепру, од радости је пао са кревета на земљу:
"Велика болест = велики крст = велико Васкрсење".
Европа је то окренула наглавачке: са болешћу долази жалост и безнађе, као да није довољно да се човек разболи телесно, него уз то се разбољева и душевно и духовно.
У Старцу Евменију видимо како се један истински православни човек, Божји човек, суочава са болешћу: кроз радост! Трећа важна поука на којој је инсистирао Старац Евменије јесте осуђивање:
"Онај ко осуђује, нека зна да га очекује телесно искушење"
Ако после осуђивања не дође телесно искушење, значи да га је Бог сасвим напустио.
Четврто:
"Непрестано пазите на свој ум: када сам осуђивао, било речима или помислима - и молите се: опрости ми, Христе мој".
Према нашем схватању, Старац је претеривао у томе. На пример, када смо ми гунђали због врућине, он је говорио: "лепа врућина". Објаснио је:
"Ако кренеш тим путем, ово ће ти сметати, оно ће те нервирати, а на крају ћеш почети и мене да осуђујеш. Дете моје, твој ум ће се на то навићи. Зато мораш непрестано да посматраш ствари са њихове лепше стране." Старац Порфирије се често распитивао шта је Старац Евменије говорио у поукама, јер су га његове речи дубоко надахњивале. Такође, није волео да хвалимо живе људе. Ако би неко рекао, нпр, за неког свештеника да је добар, он би га одмах предухитрио речима:
"Добар је, али не нарочито".
Иако је волео да гледа на ствари позитивно, похвалу није дозвољавао јер је сматрао непажњом и зачетком осуђивања. Небројена су његова чуда и јављања за живота и после смрти. "Христе мој, желим да те желим више. То што те мало желим, значи да ти мало верујем".
Обратимо пажњу на своје жеље и пратимо их. Не оправдавајмо их! Боримо се против њих Именом Христовим: "Господе Исусе Христе, помилуј ме.", "Свети Никифоре и Евменије, Пресвета Богородице, помози нам, покрије нас". Тако се човек мења. Јуче је један демоном поседнути човек, кога смо послали свештенику да му чита молитву, рекао за време егзорцизма:
"Море, ја сам вам затворио цркве јер ми највише од свега смета тело Манолијево (Христос = Емануил = " с нама Бог", Тело Христово = Свето Причешће). А смета ми и што сте сви почели да глумите смирење".
Ето, видите и сами колико је актуелан данас Свети Евменије, који каже: "Тражите смирење, али то не значи да када погрешите кажете: 'ох, опет сам погрешио', него само да се молите. Чињеница је да ћемо доживљавати неуспехе. Питати "зашто" и осећати кривицу јесте двоструко зло. Уместо тога рецимо Христу да нам пошаље поводе за смирење. Не покушавајмо сами да смирење извргнемо у лицемерје и фарисејство, него просто препустимо Богу да нам да поводе за покајање, молитву и смирење.
Зна Бог.
Свако ко себе унижава, узвисиће се. Тако су се ови људи спасили живећи у свету, међу лепрознима, у болници. Звали су га непрестано да се моли, за јелеосвећење, молитву за здравље и он се одмах одазивао, цела Атина је била на њему. Много, много труда и напора, смирења и осјећања љубави према људима. Свети људи су видели Старца Евменија на небу, раме уз раме са Старцем Пајсијем.
Аргиро, Вангељо, Димитрис, Хараламбис, Ефтихија, Михаил ... То су имена лепрозних из болнице у Атини, који су на небу заједно са Старцем Евменијем, где славе Бога. Радују се сваки дан, сваки трен овом радошћу коју смо ми окусили данас на Литургији. То је живот вечни. Треба да чезнемо за њим, да му стремимо све више. Свети Никифор и Свети Евменије ће бити наши помоћници у нашој борби. Тако се мења човек, Кипар, Грчка, цео свет...
Беседа Митрополита Неофита морфског на празник Светог Евменија, 23.5.2020.

facebook.com/jovanjamanastir