Тескоба, досада, губитак воље за животом, тежина духа, расејаност – нису ли ово све карактеристике већине, велике већине савремених људи и, тешко нама, омладине? А пошто живот не трпи испразност, човек јури да испуни свој живот, па га услед свога слепила, испуњава обманама, „вредностима гробља“ – трулежју и прашином.
Да би могао да срцем прими светлост, а затим и да прогледа, неопходно је да избаци смеће из срца, сузама покајања и подвигом окретања ка Богу, подвигом очишћења, да у себи васпостави духовне силе.
Вратити вид човеку, вратити му светлост живота, може једино Светлост Иситнита – Христос, исто као што бесмртну душу може наситити само Бог, не идеја Бога, већ Бог Живи, Сушти, исто као што и жеђ не може утолити мисао о води, већ сама вода.
Додајте овоме и узвишене препорађајуће Тајне, које очишћују срце и васпостављају вољу. Али увек, када исповедаш Христа као Сина Божијег и Твога личног Спаситеља, уколико Му „са страхом Божијим и вером приступамо“ у Тајнама, то је пут који води ка познању Циља и Смисла Живота.
Епископ Митрофан Зноско-Боровски
facebook.com