Бирање проблематичних партнера

Често људи који имају веома лепу представу о љубавној вези или браку ка којима теже у стварности бирају партнере с којима је немогуће остварити ову представу. Њихова љубавна веза или брак се претвара у борбу како би партнера по сваку цену „уклопили” у своју представу. Када схвате да то није могуће, раскидају везу. Ако задрже наду, настављају да се доживотно боре у узалудном покушају да натерају партнера да се промени.

С друге стране, када пронађу таквог партнера који би се с лакоћом уклопио у њихов концепт везе зато што показује љубав, пажљив је, нуди сигурности и слично, они осећају да у таквој вези нема „хемије” и страсти, да се осећају празно или се досађују. Како нису у стању да доживе чврсту емоционалну повезаност с таквим партнером, они напуштају такве везе с коментаром: „Добар је, али...”

 Питање које се поставља је зашто људи уместо да бирају такве везе и партнере с којима би могли да остваре складне односе љубави, бирају оне друге с којима улазе у нестабилне и незадовољавајуће љубавне односе. Разлог за то је што људи често нису конзистентна бића, већ су састављени из различитих делова. Због тога они истовремено бирају на два међусобно конфликтна начина. Док на једном нивоу бирају користећи свој разум и гледајући шта им одговара, на другом нивоу бирају на основу „хемије”, то јест на основу несвесних процеса који управљају њиховим изборима. Ови несвесни процеси, који често долазе из „унутрашњег детета” одраслог човека, стварају снажна осећања која најчешће превладају онај други, разумни начин бирања.

Бирање партнера никада није случајни избор, већ увек постоји неки систем, неке заједничке карактеристике особа које неко бира за партнере. Када се открије логика по којој неко бира, тада можемо установити да она више говори о особи која бира, него о особи која је изабрана.

Када неко за партнере стално бира особе које су хладне, емоционално незаинтересоване, недоступне или заузете, разлог за такав избор може бити да је „унутрашњем детету” потребан изазов. Особом управља несвесна логика да ће, ако привуче неку такву незаинтересовану особу, потврдити своју личну вредност.

Ако претходно недоступни и хладни други постане топао, прихватајући, пун љубави, тада може настати обрт у мотивацији особе. Када је други привучен, он није више „изазов” тако да особа губи интересовање за њега и прекида однос, тражећи нови „изазов”.

Уколико други настави да у односу буде недоступан, стално или повремено, он наставља да буде „изазов” тако да се веза наставља тако што се особа стално бори да од другога добије љубав. На дубљем нивоу анализе често налазимо да је у особној историји, у детињству или младости, био неко ко је њој био важан, често родитељ који је био недоступан и који није показивао љубав. На тај начин особа која се у детињству борила да добије љубав, али је није добила, наставља исту ту борбу у свом одраслом животу, верујући да ће победом у борби за љубав доказати да је заслужује.