Рад може бити и робија и награда

Највећи део дана, током ни мање ни више него четрдесет година, човек проведе на радном месту, у раду. Где год да проведете све те десетине хиљада сати, последице по опште и душевно здравље, позитивне или негативне, морају бити значајне. Да ли обраћате довољно пажње на то?

Физичко окружење у којем радите може имати огроман утицај на ваше здравље. Данашњи градови су, на пример, неупоредиво бучнији него што наш организам то могу да издржи. Ако сте стално изложени буци, ви научите да је не примећујете и да се сконцентришете на посао. Срце и крвни судови, међутим, немају начина да се од ње заштите, и због тога је бука узрок десетина хиљада инфаркта и смрти сваке године само у САД.

Слично је и са отровним испарењима која се могу појавити у индустријским постројењима и изазвати болести плућа или јетре, али и халуцинације и болести мозга.

Облик и ниво активности на радном месту такође су нешто на шта се мора обратити пажњу. Уколико неко сатима само седи или непрекидно стоји, без прилике да се креће и активира мишиће, велика је вероватноћа да ће његово здравље почети да посустаје.

Радна активност која исцрпљује мозак више него иједна друга је тзв. мултитаскинг. Ми нисмо припремљени за то да концентрацију, нашу најзахтевнију менталну функцију, сваки час заустављамо и преусмеравамо, па су радна места која то захтевају велики изазов за здравље и добробит.

У психолошком смислу, рад утиче на здравље зато што је стални извор различитих међуљудских односа. Сарадња и прилике за испољавање иницијатива могу много помоћи да се осећамо боље, радимо продуктивније и имамо више енергије за све остале важне активности. Насупрот томе, конфликтни односи или мобинг могу уништити мотивацију, ентузијазам, па и само здравље.

Рад је важан за психичко здравље, али само ако се у њему остварујемо као слободне личности

Временом, нажалост, постепено нестаје општа свест о значају изражавања себе кроз рад. Данас се често намеће слика да су образовање и рад пре свега повезани с новцем, па би онда закључак требало да буде да је свеједно шта радиш само ако много зарађујеш.

Ниједна плата, међутим, не помаже ако је рад рутински, ако не могу да утичем на процес или циљеве, ако моје предлоге или мишљење не поштују. Сигмунд Фројд, бечки лекар који се прославио као оснивач психоанализе, тврдио је да је способност да се ради једна од две компоненте психичког здравља. Али не било који рад, већ само онај у којем се види лични одраз онога ко ради.

Овакав положај је данас, у свету који није грађен по мери човека, нажалост, могућ само за ограничен број људи. Стотине милиона људи широм света свакодневно се бори за егзистенцију и полаже све наде у бољу будућност за своју децу.

Ипак, ни тада не треба заборављати да кад је немогуће слободно радити на послу, то је само двоструки изазов, и треба створити услове за њега на другом месту. Јер је рад једна од ретких прилика да оставимо свој траг у свету. У супротном, могли бисмо осећати да смо темељно и трајно ускраћени.

nesalomivi.rs