Духовни живот је када си запалио кандило, отворио молитвеник, стао пред иконе, само што си рекао: "У име Оца и Сина и Светога Духа", а они ти кажу: "Васја, зар не идеш у продавницу по млеко?"
И оног тренутка када си ти затворио молитвеник и узео пластичну кесу, тада је почео духовни живот.
Зашто?
Зато што си се смирио, оставио своје дело, које ти је веома драго, ради љубави према ближњем, ради деце своје, и отишао и урадио то. Коме су потребне ваше молитве ако нема никаквог плода? А смирење је главни плод духовног живота, зато што Бог само смиренима даје благодат.
Зато, у овом тренутку почиње духовни живот. А у породичном животу нема никаквих препрека духовном животу, напротив, од јутра до вечери постоји непрекидан духовни живот. Неки кажу: како је апостол Павле рекао да се жена спасава рађањем? То је зато што она, мајка, има духовни живот од јутра до мрака, па и током сна. Зато што има стално самоодрицање зарад своје деце.
То је оно што је духовни живот.
А не стaјати са молитвеником или ићи на поклоничка путовања, чело прибијати на кивоте, на свете иконе и мислити: ово је духовни живот. Стигли, платили, нахранили, обавезно окупали, и сва је таква благодат... Не, духовни живот је код онога ко је код куће, ко пере, кува, васпитава, образује, живот свој полаже за ближњега. А ко је мој ближњи?
У овом тренутку то су моја деца.
Ето шта је духовни живот.
facebook.com