Молите Свевишњега, не заборављајте Га ни дању ни ноћу. Најбоље је да се молите рано ујутру и ноћу. У најмирније време. Пробуди се, устани, умиј се и разговарај са Богом, све Му говори.
Господ воли, да Му све говоримо. И Он ће наћи путеве, избавиће те и помоћи ће. А ако Господ даје страдање, даје и трпљење и укрепљује Духом Светим (јача). И ако тешкоће да Господ, треба се радовати!
Од поноћи до три часа (ујутро) свето небо је отворено. Веома је цењена молитва у те часове. После поноћи добро је правити три велика поклона са молитвом Спаситељу, Матери Божијој и Анђелу Чувару.
Схимонахиња Антонија благосиљала је својим духовним чедима да уче напамет молитве: "Оче наш", "Богородице Дево, радуј се", "Симбол вере", 50-ти и 90-ти псалам. Саветовала је да читају кратко молитвено правило преп. Серафима Саровског, и молитву: "Господе, просвети мој ум, успокој моје срце (умири), помози ми у животу, избави ме од лукавога"...
Ако болују деца, треба читати 90. псалам и "Оче наш" по седам пута. Ако је нешто озбиљно, треба читати по дванаест пута... Ако се десила несрећа са човеком, треба читати 90. псалам... Ако су немирна деца, болесна, кад спавају (деца) над њима треба прочитати четрдесет пута молитву "Богородице Дево, радуј се", а три недеље за редом причестити децу Светим Христовим Тајнама... Кад бивају нечисте мисли, униније, туга, - много пута читати молитву "Богородице Дево, радуј се". Господ ће обавезно ради молитава Божије Матере дати мир души...
Треба увек са крстом окушати храну (јести). Ево доћи ће време и биће све затровано. Али, ако са вером закрстите (храну), ви ћете бити живи. А други (неко) ће попити или појести то исто без крста – и он ће умрети.
Затвори уста побоље, на седам брава, како кажу свети оци, знај своје дело: твори Исусову молитву, колико она добра доноси у животу. Ћутање – то је анђелска молитва. Она не може да се упореди са нашом човечијом молитвом. Више ћути и више слушај, јер од ње (анђелске молитве) помоћ је у свему! Језик мој је непријатељ мој, и тако и јесте. Колико зла и поремећаја доноси он у животу... Ако осуђујемо ближњега за неки грех, то значи, да он (тај грех) у нама још живи. Ако човек не осуђује, то значи, да се тај грех не дотиче њега. Кад је душа чиста, она никад неће осуђивати. Зато што (је речено:) "не судите, да не будете осуђени" (Мт. 7, 1)".
Старица је саветовала свакодневно читати 17. катизму, и говорила је: "На митарствима 17. катизма биће већ заштита за вас". Схимонахиња је сматрала, да (ускршње) пасхалне свеће дају особиту благодат, посебно је говорила: "Кад идеш у посету болесном човеку, прочитај молитву за болесника или акатист и обавезно запали пасхалну (васкршњу) свећу".
Реч - Слово Божије је храна за душу и тело. У дужности је хришћанина: нећу лећи да спавам, док не прочитам једну главу Јеванђеља; два главе Посланица, почев од Дела Апостолских и завршавајући са Откровењем светог Јована Богослова; неколико псалама из Псалтира. И тако ће се постепено прочитати цео Нови Завет и Псалтир, што и треба... Треба чинити три белешке (маркера) и читати редом, а кад прочитамо све – поново почети, и тако целог живота.
Многима од (верника,) који су долазили к њој матушка је саветовала: "Да у свакој кући буду иконе Божије Матере "Нерушиви Зид" и Калужска (икона)! У дому мора да буде свети угао: за свете иконе, свету воду, просфоре. Може ли бити храма без олтара или дома без крова? - Тако и породица не би требала да живи без светог угла. За време молитве или у празничне дане ваља да гори кандило, и добро је запалити свећу. На домове, где се то испуњава, почива Божија благодат".
Буди лак, предај све грехе Богу. Све болести, све жалости, све бриге предај Богу. И буди лак, ослободи се. Бог зна (све) о теби. Сваком човеку је дато у животу да одигра своју улогу: да одигра – и одлази у вечни живот. Због чега се узнемиравати? Ми овде нисмо вечни, ми смо овде у гостима. А отићи ћемо дома (кући) у своје време, сви ћемо отићи дома (кући). Господ на земљи никога неће оставити, све ће узети к Себи. Душа зна се – не умире. Тело – то је костим, то је храм душе".
facebook.com/Свети-Јован-Дамаскин