Молитва није дужност, већ кисеоник душе

Где год је Христос отишао, све се променило. Отишао је у пустињу и 5.000 душа отишло је с Њим, и сви су јели хлеб и рибу које је Он дао. 5000 људи је отишло у пустињу - зашто? Ко само тако иде у пустињу? Али Христос је био тамо, и они су кренули за Њим.

Он је одлазио болеснима и исцељивао их, опседнутима и ослобађао их од злих духова. Шта то значи? То значи да тамо где је Христос све се мења.

Да ли су ваш и мој живот промењени кроз Христа? Кажемо да се молимо. Шта је молитва? Кажемо да је то додир са Христом. Али шта сте добили од тог додира?

Видим људе како се причешћују, исповедају, а после Свете Литургије, када је причешће још у устима, почињу да говоре са горчином, зебњом, узнемиреношћу, страхом, неизвесношћу, збуњеношћу... Питам их:

– Шта си управо урадио? Примио си Христа у себe? Да ли си осетио да се твоја унутрашња башта покрила миром и тишином? Где је твој мир? Шта си узео од Христа?

Да ли се дотичемо Бога на Светој Литургији, у молитви? Доказ за то биће наша срећа: ако сте срећни, тиме доказујете да заиста имате искуство овог додира у свом унутрашњем врту.

Буди онакав какав треба да будеш, осети чудо свога ума, које ће се спустити у твоје срце и смирити. Тада ћеш открити да почињеш да гледаш на све другачије. Видећеш оно добро што је у теби и сви ће те волети. Молите се Богу да нам допусти да то пронађемо кроз молитву.

Молитва није дужност : „Учините ово, а ако то не учините, отићи ћете у пакао!“ Она је кисеоник душе. Она нам је потребна за живот. Молитва се мора манифестовати у односима са другима, у комуникацији са другима.

Оно о чему говоримо је врло једноставно, међутим, потребно је много рада да се то примени. У пракси углавном посрћемо. Зато помозите себи и смирите свој ум. Припремите се молитвом за сваки проблем .

Не буди никоме управник, не исправљај никога, јер се нико на силу неће променити. То није недостижно. Морамо чекати најбоље. То је оно што вера значи. Иначе, наша вера више личи на теорију.

Арх. Андреј Конанос

pravlife.org