Покушај поново, погреши поново, погреши боље

Октобар 23, 2024 - 21:50

0 10

Покушај поново, погреши поново, погреши боље

Критика нас, чак и уколико је оправдана, најчешће чини рањивима. Да бисмо критику разумели као помоћ или упутство за промену неког нашег неадекватног понашања неопходно је да променимо начин на који реагујемо на критику. Важно је да разумемо да нас не чини рањивим критика сама по себи већ начин на који је примамо. Било да је оправдана или неоправдана ми смо одговорни за начин на који реагујемо на критику, а не сама ситуација.

На једну исту ситуацију, као што је на пример критика од стране колеге са посла, можемо да реагујемо на конструктиван и неконструктиван начин. Можемо да избегавамо колегу или да се упустимо у свађу са њим, при чему би овакво понашање пратило осећање повређености или беса. Друга могућност је да нам се не допадне његова критика (као што нам се критике најчешће и не допадају) али да ипак оставимо простор за разговор и решавање конфликтне ситуације. Наша реакција ће зависити од начина размишљања које имамо поводом упућене критике. Уколико размишљамо тако да колега не сме да нам замера и да ми то нисмо заслужили бићемо бесни и повређени. Уколико се будемо питали зашто нам је колега упутио критику и поразмислимо које би то решење било најбоље за дату ситуацију, дајемо себи могућност да нам критика заправо користи.

Начини неконструктивног реаговања на критику

(Само)одбацивање

Критику људи често разумеју као одбацивање од стране друге особе. До ове грешке у мишљењу долази из разлога што критику на понашање изједначавамо са критиком на личност, те онда уместо да покушамо да променимо одређени аспект свог понашања, ми имамо доживљај одбачености. Исту ову грешку правимо и када упућујемо сами себи критику. Последица овог начина размишљања је најчешће стављање себе у подређени положај у односу на друге људе и њихову евалуацију. Такав став не помаже унапређивању свог функционисања и кориговања понашања које је било предмет критике.

Бес

Једно од најчешћих неконструктивних реакција на критику јесу агресивне реакције и појаве интензивног осећања беса. Овако реагујемо када мислимо да други људи немају права да нас критикују, да су малициозни и да због таквог свог поступка заслужују презир. У основи, имамо потребу да се бранимо, јер критику доживљавамо као напад на нашу личност, а не као покушај корекције неадекватног понашања.

Повређеност

Повређеност је емоција која, слично као и бес, садржи идеју о неправедности, идеју о томе да ми нисмо заслужили оно што нам се догађа – у овом случају критику. Разлика у односу на бес је та што повређеност осећамо на критику од стране блиске особе. Особа која се осећа повређено углавном се “дури” и на тај начин саботира сопствену промену.

Конструктивне реакције на критику

Да бисмо могли конструктивно да реагујемо на критику морамо најпре променити уверење са којим приступамо критици. За нас би било најбоље да сваку критику схватимо као информацију о нашем понашању (не о нашој личности) на основу које можемо начинити позитивну промену. СА таквим ставом много нам је лакше да рашчланимо на елементе онога са чим се слажемо у критици, а са чим не. Ако уочимо да је критика на месту, или неки њен аспект, у нашем је интересу да предмет критике коригујемо. Ако се не слажемо са критиком, то можемо прокоментарисати у директној и отвореној комуникацији са оним ко нам је критику уптио.

Важно је да конструктивно прихватимо критику јер тако:

– Омогућавамо себи простор за унапређење одређене вештине

– Подстичемо развој и унапређујемо личне капацитете

– Добијамо информацију о томе како наше понашање виде други људи

– Стварамо основу за успешну и отворену комуникацију

– Развијамо конструктиван приступ комуникацији и сарадњи и код себе и код других

– На посредан начин повећавамо успешност у раду

Критике су те које нам заправо пружају могућност да се развијамо и напредујемо, не заборавите да је то процес и зато сваки следећи пут, покушајте поново, погрешите поново, погрешите боље!

Извор: Timcentar.rs