Туга. Зашто је се толико плашимо?

Kада сте последњи пут били тужни? Ал оно изистински, без маске и суздржавања?

Шта се догађа када не испоштујеш тугу? Kад заташкивач (стик, ролл он) престане да делује – усмрдиш се ко творчина. Згадиш се сам себи.

“Испоштуј ме Брате” кажу клинци и у праву су.

Све на овом свету тражи да буде уважено и испоштовано.
И Срећа и Туга.

Kад је не испоштујеш, осећај је као кад кинеш у себи, као кад прећутиш и не пустиш оно што је из душе хтело да изађе… то исто, само пута 10 јаче.

Туга је добра. Туга је подсетник да си човек. Туга је нешто најбоље што ти се у том тренутку дешава. Kад си тужан заборавиш на шминку, није ти важно то што су патике тегет а тренерка црна, кад те права туга обухвати, око тебе се прави балон заштите. Kао нова беба коју би сви да виде.

Kад си уплакан/а сви ти прилазе, чак и они који те мрзе, који не воле да те виде, који не воле никога под милим Богом. Ваљда им више ниси претња, немају материјала за мрзети, немају са чим да се упореде… Немају на чему да завиде.

Нико не жели да буде тужнији од тебе.

Туга те обузме као олуја. Растресе. Врати на фабричка подешавања.
Ако јој је противиш, ако се дрзнеш да се укрутиш, да јој чврсто пркосиш…сломиће те на пола. Kо дете грисину.

Ако јој се мало противиш израњаваће те тако подмукло да ће ти требати месеци, некада и године да ране зацеле. Неке ће остати отворене до краја живота.

Па шта радити? 

Не копрцати се.

Kада те вир вуче на дно. Не копрцаш се, он те изврти, увуче, спусти на дно и пусти. Тако кажу они који су преживели. Они који су се опирали више не кажу ништа.

Дозволи себи тугу. Испоштуј је.

Погледај овај видео – траје минут, не пркоси, не опири се, пусти осећај из тела, мани се мозга и рационалног, мани се лепог васпитања, заплачи и осети тугу, нека те увуче у вир…Не скривај се, ако те неко види, тихо, само му покажи видео. Не говори пуно.

Понекад је једини разлог човеку да се бори то што има људе око себе.

Kада једном олуја прође нећеш се сећати како си успео преживети. Нећеш бити ни сигуран, заправо, је ли олуја стварно прошла. Али једна ствар је извесна. Kад изађеш из олује нећеш бити иста она особа која је у њу ушла.

Смирити олују је узалудно покушавати. Оно што можеш је смирити себе. Олуја ће ионако проћи…

Срећан уторак свакоме ко дише, чим то можеш, можеш и много више.

detinjarije.com