Веза између радости и здравља

У молитвама после причешћа се каже – Твоје свето Тело, Господе Исусе Христе Боже наш, нека ми буде на живот вечни, и пречасна Крв Твоја на отпуштење грехова. Ово Причешће нека ми буде на радост, здравље и весеље;. Какве лепе речи, али сада када их изговорим, схватам да их ни ми не разумемо, као ни они који их читају, јер их изговарамо на брзину, а то су важне речи. Тражите од Бога здравље, мир у души, да имате мир – то нам Црква даје и теши нас душевно и телесно. Мир свима! – стално говори свештеник, смирује нас, говори да оставимо мисли које нас замарају, да нестане овај облак који нас излуђује - све ће бити у реду.
Да се не бисте разболели, покушајте да живите оно за шта сте рођени – уживајте и радите. То јест, свако од вас има неку жељу, ова жеља, ако је у сржи ваше душе, у дубини, од Бога је. Није могуће да оно што дубоко желите није од Бога. Ако оно што радите - не волите, није ваша радост и жеља, разболећете се. Јер ако сте овде, а памет вам је негде другде, или ако вам се не свиђа ваша професија - то је болест. Неко ми је рекао – да ли знаш како је провести осам сати радећи нешто што не волиш? Радите оно за шта сте створени с љубављу. Иначе, живот је мучење. И ако чак ту тортуру подносите само дан-два, бићете болесни до краја живота. Једна рођака ми је причала – мој сан, оче, је да постанем фризер ! Шта причаш, дете моје! Не смеј се! Ако ово не урадим, умрећу! Она нема много везе са Христом, али је нашла оно што жели да уради са својим животом. Ово је од велике важности за наше здравље. Многи се физички разболе јер у животу раде ствари које не желе. На пример, измучене, потлачене жене код куће. Не причају, не деле своју „тугу“, не причају своје снове, не живе шта хоће.
Бриге овог типа чине човека болесним. То сам осетио у чуду Христовом са женом која је боловала од крвоточења, која је била болесна пуних дванаест година – и сви су је сматрали нечистом. Другим речима, дванаест година ова жена није могла да живи нормалним, срећним животом, није могла да створи породицу, није могла да роди дете. А Христос је није излечио, само да би зауставио крварење, већ да би јој помогао да оствари жељу свог срца - зар ова жена није сањала? – да воли и да буде вољена, да узме своје дете у наручје, да живи, а не да свако каже – види је, ову нечисту, болесну, прљаву итд, како су тада говорили. А шта каже Христос – хоћу да јој помогнем да живи оно за шта је створена, створена је да воли, да даје и да прима. Господ жели да живите оно што желите дубоко у себи.
Питам човека – зашто си забринут? Желим нешто, али још нисам нашао - каже. Пронађите то што желите! Хајде да се не оправдавамо. Криза је, али не значи да ћемо умрети. Срео сам људе које криза активира да оживе све своје моћи. Наћи ћу решење, нећу умрети. Наћи ћу решење да живим свој живот. Нећу губити младост, ни здравље, ни памет јер друштво не иде добро. Наћи ћу неко решење. И други људи нешто раде, преживљавају и дају смисао свом животу. Велика је ствар имати смисао, а не пробудити се и рећи – шта ћемо данас? Па, оно што смо урадили и јуче. Исто – кувамо, чистимо, пегламо, човек иде на посао, доноси паре. Али многи кажу - ово није живот - веома је заморан. Зато сви гледају турске серије и такве ствари, јер им нешто дају – да видимо шта ће бити, да видимо шта су урадили ! Односно, нуди им се неки смисао, да се баве радошћу и неуспехом других. А зашто га не доживљавају сопственим искуствима? Чему радост коју видите тамо – Вау, коначно преживео! Коначно су се заљубили! Коначно! - ако се не радујете својој деци, свом животу, свом мужу, својој жени? Зато што ово нисмо научили. Морамо да имамо здраве међусобне односе - у истој кући су две особе и гледају телевизију, уместо да се међусобно гледају. Увек гледамо у нешто друго а Христос каже – погледај у себе да постанеш срећан!
Скувај шољу чаја, као што је радила мати Гаврилија када је неко био у невољи, да га душевно излечи, а не само да му говори. Када је видела некога у ћорсокаку, рекла је – седи, да ти скувам чај, да заједно попијемо чај, да се мало дружимо! Једна кафа, један чај - то је лековито. Зашто? Јер љубав извире кроз један чај који ћете пити са другим, душе се греју, осећате љубав, причате, смирујете се.
Ви који се причешћујете, молите Христа, чим уђе у вас, да вам подари здравље душе и тела. Као и Свети Јован Кронштатски, који је светим Причешћем исцелио многе људе. Могло би се десити чудо када се причестимо, али морамо ходати са овом вером, тражити је.
 Рекао сам једној жени:
– Зашто не одеш код доктора?
- Излечићеш ме, оче!
- Па извини, ако сломиш ногу, хоћеш ли доћи код мене да ти ставим гипс?
– Не, али ово. . .
Не, постоје ствари због којих ћеш ићи код доктора. Односно, што се здравља тиче, идемо код лекара; свештеник ће се молити, али ћемо здравствене проблеме неуролошке природе препустити лекарима. Бог је дао докторе. Плашимо се и стижу болести које, да смо спречили, не бисмо имали.
Духовно здравље је на првом месту, али да бисте уживали у духовном здрављу, ваше тело мора бити здраво да издржи. Здравље је велики благослов. Једно је ако Бог дозволи да се нешто појави у твом телу, а друго је када ти то учиниш због својих грешака. Једно је да се разболиш јер имаш нешто наследно, а друго да не пазиш шта једеш, како живиш, како спаваш, односно како водиш свој живот. Морамо да водимо рачуна о свом здрављу јер, зашто не живети дуго? Зашто отићи са 70, а не са 96?
Када се молите, знак је здравља ако молитва приводи ум срцу, души и осећате Бога близу себе.
Желим вам добро физичко и психичко здравље. Нека нам Бог подари стрпљење и да научимо лекцију духовне користи кроз болест. Будите пример другима када вас нешто боли. Не будите као старац Порфирије, који се разболео од рака и трчао у шуму и викао - хвала Ти Боже што имам рак ! Ја то не могу да разумем, али он јесте. Хајде да се волимо, дружимо, измиримо. Видео сам људе који су се волели кроз болест. Схватили су да је живот кратак, да се свађамо око глупости, лудила и да за неколико година, ништа од онога око чега смо се свађали, неће постојати. . .

арх Андреј Конанос

bogonosci.bg