Распремање куће има терапеутски ефекат- да ли знате због чега?

И када имате гомилу обавеза сређивање стола, заливање цвећа, слагање веша донеће вам мир и задовољство. Да, то не спада у дефиницију хедонизма, већ у кућне послове, али стручњаци наводе да ће вас то опустити и умирити. 

О чему се заправо ради?

Психолози наводе да постоје логична објашњења зашто је то тако и подстичу да се што чешће бавите ситним кућним пословима.

 Пријатне сметње

 На најповршнијем нивоу, мануални рад је користан јер окупира пажњу тако да посвећујемо мање времена стварима које нас можда и објективно брину.

Можда ћете чак и открити да вас кућни задаци могу усидрити овде и сада, као нека врста медитације. Али, то ће зависити од тога где фокусирамо наше мисли.

У једној од ретких студија које су испитивале предности прања судова за ментално здравље, истраживачи са Државног универзитета Флориде поделили су 51 учесника у две групе. Половина је прочитала текст који их је подстакао да усредсреде своје мисли на сензације које изазива прање.

„Приликом прања судова треба бити потпуно свестан чињенице да се пере посуђе“, речено им је.

Остали су читали упутства о томе како да оперу судове. 

Након тога, од учесника је затражено да попуне упитник о својим осећањима. Они који су се у потпуности бавили чулним искуством пријавили су знатно боље расположење. То је укључивало смањену нервозу, па чак и осећај „инспирације“, као да им је урањање у једноставну активност освежило ум. 

Уредна соба, фокусиран ум 

За разлику од других активности које ометају наше мисли и осећања – као што су играње игрица или гледање телевизије – играње такође има предност у томе што је проактивно и корисно, повећавајући нашу „перципирану контролу“. 

Када се осећамо анксиозно, осећај беспомоћности може појачати физиолошки одговор на стрес, повећавајући нивое хормона као што је кортизол. Дугорочно, осећај беспомоћности може чак штетити функцији имуног система. Али, истраживања сугеришу да можемо да стекнемо перцепцију контроле из активности које могу имати мали утицај на ситуацију која нас мучи. 

„То не мора нужно да буде у складу са стварном контролом, све док верујемо или осећамо да имамо контролу“, каже Стејси Бедвел, психолог са Института за психијатрију, психологију и неуронауку Краљевског колеџа у Лондону.

Неки од најинтригантнијих доказа потичу из студија старијих људи. Професорка Елен Лангер са Универзитета Харвард урадила је истраживање у старачком дому где су учесници били подељени у две групе. Првима је било дозвољено да своју собу учине својом, а добили су и биљку о којој су сами морали да брину. Другој групи је у међувремену речено да особље може да се побрине за све. Током наредних 18 месеци станари који су били охрабрени да преузму одговорност за своју собу уживали су у бољем физичком здрављу и била је мања вероватноћа да ће умрети.

politika.rs