Човек који хода по мраку са свећом не види цео пут, али види довољно да направи следећи корак. Тако је и са животом – Бог нам ретко открива целу стазу, али увек даје довољно светла да данас не одустанемо.
Понекад се учини да је све изгубљено, да си пао предубоко, да повратка нема. Психологија каже да тада наш ум природно тражи обрасце и лако се зароби у негативне мисли, које постају попут затвора. Али исто тако психотерапија нас учи да управо у тим тренуцима можемо пронаћи унутрашњу снагу – када признамо своју слабост и потражимо ослонац.
Православље нас води још даље. Оно нас учи да сами не можемо победити таму. Христос је тај који у нашој немоћи открива своју силу: „Доста ти је моја благодат, јер се моја сила у слабости показује савршена“ (2. Кор 12,9). Он не тражи савршенство, него срце које не одустаје.
Где ти видиш крај, Он започиње ново. Где си немоћан, ту почиње Његова снага. Твој задатак није да све изнесеш сам, већ да се предаш и кажеш: „Господе, слаб сам, али Теби верујем. Нека се у мојој слабости Твоја сила покаже.“
Запамти – победу не доноси савршенство, већ храброст и вера. Свако твоје „не одустајем“ у тами постаје семе светлости које у теби ниче.
Душан Благојевић