Православље није викенд подвиг - то је крст сваки дан!
Није пост дијета од 7 дана! Није причешће „карта за спас“, па после све по старом!
Сада траје Васкршњи пост (најстрожији пост): 48 дана борбе, молитве, одрицања и трпљења; 7 недеља и свака има своје име и своје значење; свака нас корак по корак води ка васкрсењу!
Није то случајно, није то форма! То је духовна лествица. А, онда дођу они што „одраде“ једну недељу или испосте 7 дана, причесте се; и већ сутра удари по мрсном, по страстима, по старим навикама као да ништа није било. Као да је пост био нека духовна перионица: уђеш прљав, изађеш чист, па одмах назад у блато. То није подвиг, то је самозаваравање.
Причешће није магија, то је огањ! А, огањ или осветљава или сажиже. Зависи како му приступаш. И нека се нико не љути, али пост од једне недеље пред Свето причешће, па одмах после трпеза без мере и без страха Божијег, није дух Православља! То је минимализам савести. То је „да одрадим“, па да наставим по старом.
А, што се тиче појединих свештеника који све то гледају и ћуте, треба да знају да пастир није постављен да угађа, него да опомиње. Ако се народ не учи да је пост животна борба, него само кратка припрема за тајну, онда се људи уљуљкују у лажну сигурност и грех. А, духовна успаваност је опаснија од отвореног пада!
Али, на крају, свако ће за себе одговарати! Нећемо на Суду Божијем рећи: „Постио сам једну недељу, било је довољно.“ Пост се не завршава кашиком мрсне хране. Пост почиње кад после причешћа наставиш да живиш трезвено, чисто и са страхом Божијим.
Православље није викенд подвиг - то је крст сваки дан! И да се не лажемо: ако свесно сведеш Васкршњи пост на једну недељу форме, ако причешће примиш без истинског покајања, а онда се одмах вратиш у исте страсти: прождрљивост, немар и бестидност - то је слабост и грех. Грех јер Светињу примаш без страха Божијег; грех јер се играш са оним што је најсветије, грех јер си имао 48 дана да се промениш, а изабрао си да останеш исти.
Пост није традиција ради реда! Ако после толиког поста нема борбе да се грех остави, онда није проблем у храни, него у срцу! И зато: или пости како треба да би се мењао, или немој да глумиш подвиг. Јер, лицемерје пред Богом није ситница, то је грех!
Василије Гондикакис, игуман манастира Ивирон, Света Гора
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
