Синдром доброг детета: подређивање и саможртвовање

Април 10, 2024 - 14:41

0 130

Синдром доброг детета: подређивање и саможртвовање

Они раде свој домаћи на време, рукопис им је уредан, а соба поспремљена; често су мало стидљиви, помажу родитељима, брину о браћи и сестрама; коче када возе бицикл на низбрдици и помажу комшијама.

То су добра деца.

Добра деца немају проблеме који су одмах уочљиви. Одрасли обично претпостављају да је све у реду када су у питању добра деца. Они, заправо, нису предмет било какве конкретне бриге. Ни у породици, ни у школи.

Људи мисле да се доброта доброг детета огледа у томе што раде све како треба. А то је, управо проблем. Незадовољство – и будуће тешкоће – доброг дечака или девојчице почињу њиховом унутрашњом потребом за претераним повлађивањем или жртвовањем. Добро дете није добро јер је такво рођено. Добро је, јер нема другу опцију. Његова доброта није избор, већ нужда.

Многа добра деца су добра јер су одгајана:

од стране депресивног, недоступног, слабог, захтевног или детињастог родитеља који им је јасно ставио до знања да једноставно није у стању да се избори са још компликација и тешкоћа у животу и да се од детета очекује и да буде добро и да помаже.

Или од стране насилног родитеља који би и на најмањи знак несавршеног понашања могао постати застрашујуће бесан.

Или од стране контролишућих родитеља који кажњавају дете кад год испољи индивидуалност

Или у презаштићујућој породици где се деца спречавају да направе грешку и обесхрабрују да самостално доносе одлуке, греше и поправљају последице својих грешака

Или је можда родитељ био веома заузет и одсутан, па је дете, само ако се примерено понаша могло да се нада делићу његове пажње

Или су родитељи наметали детету осећај кривице и оптуживали га да је себично и саможиво кад год би оно чинило нешто што родитељи не желе

или је дете морало да брине шта ће рећи или урадити како мајка или отац не би били депресивни или претерано забринути

Добро дете није срећно дете без негативних осећања, већ негативна осећања потискује.

Ово потискивање осећања доноси краткорочно олакшање код детета и омогућава му да “преживи” своју породицу, али истовремено изазива огроман број тешкоћа касније у животу: психосоматске болести, унутрашње немире, изливе беса и огорченост.

На послу, добра одрасла особа такође има проблема. Као деца, они поштују правила; никада не праве проблем и воде рачуна да никога не узнемиравају. Међутим, слепо поштовање правила вас неће одвести далеко у свету одраслих. Скоро све што је занимљиво, вредно труда или важно, иде заједно са дозом бунтовништва. Добро дете је осуђено на осредњу каријеру и стално угађање другима.

Добра деца постају таква најчешће из два разлога: због подређивања и саможртвовања.

Подређивање се односи на препуштање контроле над сопственим животом другима како би се избегао њихов бес, казна или одбацивање. Добро дете може да подређује своје потребе и жеље или своје емоције из страха од освете, казне или одбацивања. Зато је добро дете претерано послушно и нема чврсте ставове ни у једној области свог живота. Добро дете често делује као флексибилно и неко са ким се лако да договорити. Заправо, добро дете је често сатерано уза зид и испод фасаде претеране услужности, слагања и пристајања крије се потиснути бес, осећај заробљености, беспомоћност и безнадежност. Добро дете једноставно мисли да мора да се повинује ауторитету. У детињству је ауторитет родитељ, наставник, доминантни друг/другарица, а касније у животу се листа шири на партнере, пријатеље, надређене на послу.

Саможртвовање има сличности са подређивањем у својој претераној усмерености ка другим људима, њиховим потребама и жељама, али за разлику од подређивања које је принудно, саможртвовање је добровољно. Жртвовањем сопствених потреба и жеља добра деца свесно себе стављају у други план. Имају доживљај да су себични ако не помогну или помажу другима у уверењу да је другима помоћ потребнија него њима.

На тај начин избегавају осећање кривице које им је наметано у детињству када су називани себичним или саможивим. Саможртвовање даје две врсте добити: прво је добра слика о себи као о несебичној, доброј особи која је увек ту за друге, а друга је велики социјални круг (људи воле помагаче јер на њих увек могу да се ослоне) и никада није сама. Нажалост, временом осећај задовољства који иде уз ове добити смењује потиснути бес, огорченост, разочараност у људе и осећај изневерености: они слушају, њих нико не слуша, они помажу свима, њима нико не помаже и без обзира што су увек окружени људима осећају се истински усамљено.

Ако се препознајете у добром детету/доброј одраслој особи или одгајате превише послушно дете време је да застанете и запитате се шта вам заиста треба, које су ваше потребе:

Како се осећам?

Зашто се овако осећам? Која потреба није задовољена?

Шта могу да урадим да задовољим ту потребу, сада, у овом тренутку?

Шта могу да урадим да ова моја потреба буде највећи део времена задовољена? Како да направим добар план за то?

или да преиспитате свој родитељски стил:

Да ли дозвољавам детету да испољи своју индивидуалност без критика или кажњавања?

Да ли претерано штитим своје дете?

Да ли очекујем да моје дете испуњава задатке који нису у складу са његовим/њеним узрастом?

Да ли очекујем да дете брине о мени и другим члановима породице?

detinjarije.com