За нашу наду у Бога

Данас ћемо говорити о нашој нади у Бога. За оно што нам је свима потребно. Чињеница је да је живот човека пун преокрета, и нико не зна на шта ће наићи на сваком кораку. Нарочито ми који смо старији и имамо горка искуства са непредвидивим стварима са којима се сусрећемо у животу. Временом, човек носи све већу тежину на својим раменима као резултат различитих искустава са којима се сусрео. Овај терет почиње да нас све више оптерећује, ломи нас, замара и убија, па треба да нађемо место за одмор.

Али данашњи човек је такав, толико је оптерећен. Много је догађаја и искустава која човека неописиво замарају... У данашње време довољно је седети испред телевизора, гледати вести и још нешто – од најједноставнијег до најсложенијег филма, и да осети како му је душа преоптерећена хиљадама слика које замарају и урушавају његов унутрашњи свет.

Човек је, пре свега, у данашње време исцрпљен, јер нам сам живот не даје мир. Немамо времена и могућности које су људи некада имали – да живе у природи, да имају времена да уживају у свом дому и својој породици... Сви стално трчимо и трчећи оптерећујемо се разним стварима а онда се питамо шта се дешава и зашто... Анксиозност карактерише наш свет данас. Ментална, ментална, ментална исцрпљеност. А најтужније је што људи покушавају да се опусте уз ствари које их још више замарају.

Често видимо да се ова преуморност манифестује у понашању људи. Ко, уосталом, може да смири човека? Како да се одмори, скине терет који носи и који га свакодневно убија и штети његовим односима са онима око себе? Христос нам је то врло јасно рекао: „Дођите к мени“, каже Христос, „сви уморни и натоварени“ – узнемирени свиме што се дешава око вас и оптерећени бременом грехова које носите, бременом који носите због својих свакодневних проблема, проблема породице, заједнице, националне, светске...и ја ћу вас одморити.“ Христос каже: „Ја ћу те одморити“. Божија реч је истинита.

Шта нам преостаје да радимо? Морамо учинити оно што нам је Он рекао – морамо ићи к Њему. Христос је присутан свуда. Није далеко од нас. Није негде на небу иза облака. Он је са нама у сваком тренутку. Он је у нама. Он је са нама. И Он нас позива да пођемо к Њему, да отворимо своја срца и оставимо Њему све што нас оптерећује. То је наш задатак, да учинимо тај корак и приђемо му.

Има ли некога ко не жели да се одмори? Сви жуде за паузом. Како онда можемо отићи Христу и препустити бреме које носимо на својим плећима у Његове руке? Он нам каже: „Учите се од мене; јер сам кротак и понизан срцем; и наћи ћете покој душама својим.” Он даје Себе за пример да бисмо научили шта је тајна, кључ, оно што морамо применити на себе да бисмо се ослободили свог терета. Он нам показује да је кротак и смеран и каже нам: „тако ћете наћи спокој“. Ко се побуни и буде пун гнева када му се жеља не испуни, тај неће наћи мира. Јер себичност и овакво његово понашање га додатно оптерећује. Христос нам је рекао пут: „Научите да сам ја кротак и понизан“. Када постанемо слични Њему, тада ћемо заиста наћи одмор и мир.

митрополит Атанасије лимасолски

hristianstvo-bg