АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене чудотворне иконе „Старице“ из манастира Пантократора на Светој Гори, Заштитници старих и болесних људи

Кондак 1.

Теби богоизабраној Увекдјеви Богородици неувењиве цветове песама
сада приносимо због чудотворне иконе Твоје „Старице“, Којом си Свету
Гору Атонску чудесно походила и њоме неизбројна добра обитељи
манастира Пантократора даровала, а Ти, о Богомати, заклони нас од свакога
зла светлим омофором милости Своје, да бисмо Ти клицали:
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Икос 1.

Ако се праведника опомињемо са похвалама, утолико нам више доликује
највећим похвалама прославити Тебе, Свету над светима, Извор праведности
и Ризницу преподобности, али пред Тобом, Дјево, уступа сваки ум и реч,
макар они били и анђелски. Но, Ти нам као Мајка Премудрости и Речи Божје,
Христа Бога нашега, измоли од Њега разум и реч богопријатну, да бисмо Ти
тако Твоје од Твојих принели, и пред иконом Твојом певали:
Радуј се, позлаћени Кивоте Који Законодавца, Господа свих, прими!
Радуј се, нерукотворена Скинијо у Коју Христос, Велики Архијереј, уђе!
Радуј се, запечаћена Књиго у Коју се Духом Светим Логос Очев уписа!
Радуј се, небеска Лествице Коју патријарх Јаков виде, а Којом Бог сиђе!

Радуј се, превисока Горо од Које се Камен Крајеугаони одсече!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 2.

Славно знамење милосрђа Твога беше када си јеромонаху који је Свету
Литургију служио гласом из иконе Твоје запретила да са освећењем Часних
Дарова пожури како би се стари игуман на самрти животворним и страшним
Христовим Тајнама причестио. Зато и икона Твоја би названа „Старица“, јер
се преко ње Ти особито бринеш о старима који кличу Богу: Алилуја!

Икос 2.

Као што си некад, Дјево, болесног слугу Божјег Светог Тела и Крви
Христове удостојила, тако и нама при исходу душе наше ту попутнину
измоли од Сина Твога да бисмо кроз сједињење са Њим постали заједничари
славе Његове, и испунили се бескрајним животом Његовим, ми који живимо
Њему за нас Умрломе и Васкрсломе, и дај нам да се Њиме још присније
причешћујемо у незалазни Дан Царства Његовог, да бисмо Ти певали:
Радуј се, јер нас у свештеном Врту Литургије као Твоје цвеће сабираш!
Радуј се, јер нас њој као победничком Слављу Цара Христа приводиш!
Радуј се, јер нас за причаснике Тајне Вечере Сина Твога примаш!
Радуј се, јер нас Хлебом живота и Извором бесмртности насићујеш!
Радуј се, јер нас пречистим и небеским Даровима у светости чуваш!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 3.

Ново и дивно чудо сатворила си, Дјево, када си благодаћу иконе Своје
после молебана ватрену стихију у манастирској гостопримници угасила.
Знајући то, ми Те пред ликом Твојим молимо: росом молитава Својим пламен
наших греховних страсти утишај и од вечног огња геене избави све који због
Тебе кличу Богу Сведржитељу: Алилуја!

Икос 3.

Силом иконе Своје „Старице“ Ти си, Дјево, као невидљива
Домостројитељка пантократорске обитељи уље у манастирским посудама
давно једном чудесно умножила, али као врховна Игуманија целе Свете Горе
Ти монасима у душе јелеј благодати Светога Духа непрестано доливаш како
би са упаљеним светиљкама душа својих изашли у сусрет Христу, небеском и
свежељеном Женику своме. Зато Ти певају:
Радуј се, јер си иконом Својом место изградње манастира показала!
Радуј се, јер си помраченог хулитеља у светлозарну ризу покајања оденула!
Радуј се, јер си звездама чуда небо атонске пустиње благоукрасила!
Радуј се, јер све срцем скрушене и понизне невидљиво посећујеш!
Радуј се, јер Ти зато Црква венце похвала Духом расцветале приноси!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 4.

Икона Твоја, Дјево, доби од Бога силу да чини чудеса, поставши нова
Силоамска бања и извор исцељења свих душевних и телесних недуга
људских. Стога и нас подигни са одра болести наше, отерај од нас сваку
немоћ и муку, и здраве нас даруј Цркви Господњој, да бисмо творили благу и
савршену вољу Његову, кличући Му: Алилуја!

Икос 4.

Знајући да Ти, Дјево, тугујеш због зала наших, ми сабрани пред иконом
Твојом молимо се доброти Твојој: зору покајања пробуди у нама и испроси
од Сина Твога опроштај свих сагрешења наших, да бисмо тако били
помирени са Црквом Христовом, верујући у оно што нам предаде у вери и
чему нас научи у истини, јер нам је Твоја милост јелеј радовања, оклоп силе,
дар освећења и печат сједињења са Богом. Зато Ти певамо:
Радуј се, јер срца покајника стрелом христочежњивости тајно рањаваш!
Радуј се, јер их у Цркви очишћаваш да као маслине многи род донесу!
Радуј се, јер им одећу Крштења и залог Духа у првобитну лепоту враћаш!
Радуј се, јер их живим храмовима тросунчаног Божанства показујеш!
Радуј се, јер их синовима светлости и наследницима Царства Божјег чиниш!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 5.

Иконом Својом, Дјево, Ти монахе у анђелском животу тајанствено
руководиш, дар духовних благодати у њима усавршавајући. Ти опасујеш
бедра њихова целомудријем и силом Божјом. Душе њихове као жедне кошуте
на изворима молитвеног тиховања крепиш и чуваш да остану у спасоносном
јарму Христовом, у пастви изабраника Његових који Му кличу: Алилуја!

Икос 5.

Онима који живе у благочестивом браку и који од Тебе ишту уточишта и
помоћи Ти, Дјево, измољаваш од Господа савршену љубав у свези мира,
чуваш постељу њихову неоскврњену, утврђујеш их у једномислију, истини и
чврстој вери, благосиљаш на беспрекоран живот и упућујеш на свако

богоугодно дело. Као кедре ливанске и чокот многолозни их узвисујеш и у
небеске скиније уводиш. Зато Ти и они пред иконом Твојом певају:
Радуј се, јер оне у једно тело венчане Ти у једнодушности здружујеш!
Радуј се, јер у бури живота супружнике у Цркви као у лађи спасења чуваш!
Радуј се, јер им помажеш да угађајући Богу засијају као светила на небу!
Радуј се, јер воду њихових слабости у вино христолике љубави претвараш!
Радуј се, јер чиниш да у Царству небеском буду савршено једно у Господу!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 6.

С обзиром да је Син Твој још у рају земаљском установио брак ради
умножавања и одржавања људског рода, Ти, Дјево, преко иконе Своје
бездетним супружницима дарујеш пород како би децу подизали у васпитању
и науци Господњој, на славу и хвалу Божју, себи на радост, а Цркви и
отаџбини својој на корист, да би сви клицали Богу: Алилуја!

Икос 6.

Преко иконе Своје „Старице“, Дјево, Ти биваш свима све: Огледало
чистоте младима, Жезло крепости старима, једина Посета болнима, истинско
Богатство сиротима, најцарственија Одежда нагима и неодузимљива Радост
свима жалоснима. Раслабљене духом, душом и телом Ти утврђујеш на
непоколебивом камену заповести Божјих, и све који Те љубе у ризу спасења
облачиш. Зато Ти благодарно певамо:
Радуј се, благоухани Крине Који нам усред трња греха чистотом сијаш!
Радуј се, свештена Росо Која безбожност наших страсти гасиш!
Радуј се, богосилна Муњо Која мрачне духове од нас одгониш!

Радуј се, мирно Пристаниште Које нам се усред таласа брига јављаш!
Радуј се, духовни Нектаре Који све наше животне горчине услађујеш!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 7.

Икона Твоја, Дјево, необорива је стена спасења не само Горе Атонске,
већ и свих православних земаља у којима си чудотворне преписе лика Свог
умножила. Тобом се увек уздижу заставе победе, јер Ти обиљем славе Своје
сатиреш видљиве и невидљиве непријатеље вере и отачаства свих
христољубивих народа који зато кличу Господу Саваоту: Алилуја!

Икос 7.

Иконом Својом, Дјево, Ти изливаш Своју доброту на свако живо биће,
сав свет Божји милујући. Родивши Творца свих Ти си постала Царица неба и
земље, и зато се и о бесловесним створењима бринеш, како би она словесна
изобиловала у сваком добру и прослављала Тебе, Мајку Виновника живота.
Од Тебе ништа није остављено без промисла и занемарено. Тобом се и
природа и време обнављају, и Теби се радује свака твар. Зато Ти певамо:
Радуј се, кротка Голубице Која Изданак наде свима донесе!
Радуј се, благородна Маслино Која Јелеј милости свету источи!
Радуј се, неувењива Ружо Која Божанским Миомиром све испуни!
Радуј се, свеосвећена Трпезо од Које Хлеб небески окусисмо!
Радуј се, живоносни Источниче Који нас Водом живота напоји!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 8.

Образу Твоме поклањају се и саме Свете бестелесне Силе, јер и Оне,
исто као и ми, само захваљујући Теби постају причасне божанској љубави и
богоначалном озарењу које се збива кроз Тебе, Царице Анђела. Сви небески
чинови обузети су чежњом према Теби, боголика Дјево, јер једино Тобом
задобијају божанске дарове, због чега кличу Богу: Алилуја!

Икос 8.

Они који се моле за упокојење душа ближњих својих икони Твојој
прибегавају, Дјево, а Ти уснулим слугама Божјим који су на свештен начин
напустили овај свет, древну вишњу отаџбину дајеш и у рајским дворима
праведних их настањујеш, у Земљи живих, у Цркви првородних, на небесима
записаних, тамо где сија светлост лица Сина Твога, јер си Ти Мајка Онога
Који је Васкрсењем Својим царство и силу смрти разорио. Зато Ти певамо:
Радуј се, јер у вери престављенима одмор у наручју Авраамовом дарујеш!
Радуј се, јер душе свих који Те љубе као голубице у небеска гнезда узимаш!
Радуј се, јер их у божанском врту вечних добара као љиљане насађујеш!
Радуј се, јер их у горњем Јерусалиму, Граду Бога живога, насељаваш!
Радуј се, јер нас учиш да је таштина све људско што после смрти не остаје!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 9.

Ти си, Дјево, Основа оних пре Тебе, Заштитница оних после Тебе, и
Заступница вечних. Ти си Печат пророка, Начало апостола, Упориште
мученика, Венац преподобних, Потпора учитеља, Слава земаљских и Радост
небеских, Корен неизрецивих добара, и Врх и Савршенство свега светога.
Зато пред иконом Твојом кличемо Богу Који нам Те је дао: Алилуја!

Икос 9.

Најбогоречитији песници не знају коју ће хвалу, или коју химну, или коју
захвалност као уздарје узвратити Теби, Дјево, због иконе Твоје „Старице“?
Ти њоме све надахњујеш да се молитвом и љубављу загледају у тајну о Теби,
и разумеју да је целокупан спознатљиви и чулни свет настао за Тебе,
Богородице, и ради тога испуњења, а Ти сама рођена си за Господа нашег
Исуса Христа. Због надвеличанствене славе Твоје ми Ти певамо:
Радуј се, јер Те као пречисти Храм Премудрост Господња Себи сазда!
Радуј се, јер на Теби као на богоносном Престолу Цар векова почину!
Радуј се, јер се од Твоје пречисте крви Њему пурпурна одора изатка!
Радуј се, јер свенепорочно Сместилиште Несместивога постаде!
Радуј се, јер надвременог Сина Божјег у времену бесемено роди!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 10.

Оно што су од искони поседовали Анђели и најплеменитији људи, Ти си,
Дјево, имала у савршеној пуноћи. Тако си је јавила као богоздани Украс
настао сједињењем свих видљивих и невидљивих лепота, и постала
Свелепота Која оба света украшава, од божанских вртова Цветнија. Зато Те
пред иконом Твојом химнохвалимо, а Богу кличемо: Алилуја!

Икос 10.

Онога Коме се Арханђели с трепетом клањају, од Кога Херувими дрхте
славу Његову не подносећи, Коме Серафими не приступају него заклањајући
лица лете унаоколо трисвету песму с удивљењем кличући, од Чијег погледа

се тресе земља, Коме све и сва са страхом служи и пева, Ти си у утроби
Својој надумно зачела, јер Ти Њему, Цару славе, Христу Богу нашем, беше
Обитавалише угодније од неба. Зато Ти пред иконом Твојом певамо:
Радуј се, богокрасно Станиште Бога Логоса!
Радуј се, богосместива Палато Саздатеља свих!
Радуј се, богодостојни Дворче Цара свих лепота!
Радуј се, богоздани царски Граде Вишњега!
Радуј се, богославни Доме Спаситеља света!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 11.

Иако су сва песмословља наша само најмања кап у поређењу са безданом
неизрециве славе Твоје, и са почастима које Ти Син Твој указује, Ти, Дјево, у
срцима оних што Те поштују пред иконом Твојом „Старицом“, засађујеш
најчистију и вечну радост, неувелу и свагдацветајућу, снажнију и од
свеуништавајућег времена, да би клицали Богу: Алилуја!

Икос 11.

Торжествено ликује преображењска обитељ манастира Пантократора
имајући икону Твоју као богосветло сунце које зрацима чудеса васељену
озарује. Онај Који је непроменљиви Образ Бога Оца, и Сијање славе Његове,
рођени од Тебе, Христос Бог наш, некад је на Тавору обасјао Своје ученике
Својом нествореном светлошћу. Он исто тако и сада узводи на гору љубави
Своје и просвећује умне очи свих који Ти пред образом Твојим певају:
Радуј се, одушевљено Небо из Кога нам Сунце правде засија!
Радуј се, богопроходна Двери Кроз Коју нам Светлост неприступна дође!

Радуј се, несагорива Купино Која Огњем небеским људе очишћаваш!
Радуј се, неугасива Свећо Која Сјајем богопознања све облиста!
Радуј се, божанствена Шкољко Која Бисером бесценим свет украси!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 12.

И сама помисао на Тебе, Богоблагодатна Дјево, освећује оне што се Тебе
опомињу, и само стремљење ка Теби озарује ум, узносећи га ка божанској
висини. Тобом се просветљује духовно око, и Тобом се душа озарује
силаском Духа Господњег. Зато Ти пред иконом Твојом жртву хвале
приносимо, а Богу кличемо: Алилуја!

Икос 12.

Опевамо Тебе, Дјево, пред иконом Твојом, јер Ти ни у будућем веку
нећеш престати да будеш Доброчинитељка не само људима, већ и Анђелима.
Никакво исхођење просветљења од Бога, откривање божанских тајни, нити
било какав духовни дар никоме неће бити могућ независно од Тебе, јер је
Тебе Господ поставио за Ризничарку и Управитељку свих непотрошивих
блага Његових, и Теби се све предаде у руке. Зато Ти певамо:
Радуј се, неорана Браздо Која нам, Христа, Клас бесмртности роди!
Радуј се, затворени Врту из Кога нам Цвет непролазности изниче!
Радуј се, лаки Облаче Који нам Кишу нетрулежности изли!
Радуј се, златна Кадионице Која нас Божанским Жаром загреваш!
Радуј се, необрађивани Винограде Који нас рајским Гроздом наслађујеш!
Радуј се, Богородице Дјево, Која нам заступништвом Твојим дарујеш живот
који не стари!

Кондак 13.

О, Свеопевана Дјево, прими овај песмопој као духовно цвеће нашим
сузама покајања орошено, јер шта ћемо принети Теби, Мајци Речи, него реч.
Руководи нас тихом пристаништу Божанске воље, јер си Ти наша једина Нада
радости и сигурни Залог спасења. С Тобом и живети и умрети-блажено је.
Зато Светој Тројици кличемо: Алилуја!

(Овај кондак се чита три пута, па икос 1. па кондак 1.)

Молитва Пресветој Богородици пред Њеном чудотворном иконом „Старицом“

О, Свецарице, Пресвета Дјево Богородице, сва си благост, сва милост,
сва светиња! С вером Те благосиљамо, с љубављу величамо и са страхом Ти
се клањамо. У Твојој Цркви стојимо и Твоју брзу помоћ очекујемо, јер знамо
да ништа за Тебе није немогуће. Ти си нас сама благодаћу Духа сабрала пред
Својом чудотворном иконом „Старицом“, јер хоћеш да нам јавиш многа
Своја доброчинства. Боље је да се Сунце угаси него да се ми лишимо Твога
заступништва. Моли Сина Свога, Христа Бога нашега, да нас као Благ и
Човекољубиви Бог помилује и избави од свакога зла. Све, који побожно
призивају Име Твоје сачувај од сваке напасти, погибије, глади, земљотреса,
поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца и међусобног рата, од сваке
болести и невоље. Расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, отпале од
благочестиве православне вере поврати, старе подржи, младе
целомудрености научи, децу васпитај, бракове сачувај. Ти видиш бол нашу,
Ти чујеш јецаје наше, и да Ти ништа не прозборимо Твојој материнској
љубави је већ све јасно. Ти знаш шта је свакоме од нас потребно и то нам
даруј. Сами себе, једни друге и сав живот Свој Теби предајемо. С љубављу
целивамо Твој часни лик очекујући да помоћу Твојих светих молитава
достигнемо вечни живот, где ћемо у сабору са свима Светима славити Свету

и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, у све векове векова.
Амин.

Повест о икони Богородице „Старице“

Чудотворна икона Мајке Божје „Старица“ данас се налази у саборној
цркви грчког манастира Пантократора на Светој Гори Атонској, уз
североисточни стуб, а првобитно је чувана у олтару храма. Икона је дар
ктитора манастира, Алексија и Јована.
Према древном предању, прво чудо са ове иконе догодило се током
изградње будућег манастира. Једне ноћи и икона и сав грађевински алат су
нестали, а ујутру су пронађени око пет стотина метара даље, на месту
данашњег манастирског здања. То се понављало неколико пута док коначно
свима није постало јасно да сама Пресвета Богородица бира управо то место
за манастир.
Икона је добила име „Старица“ (грчки: Γεροντίσσα/Геронтиса) по
следећем догађају. Наиме, један благочестиви, веома стари игуман
пантократорског манастира се разболео. Сазнавши унапред време свог
скончања, захваљујући откривењу и желећи пре одласка свога у живот вечни,
да се удостоји причешћа пречистим и животворним Христовим Тајнама,
замолио је чредног јеромонаха да пожури са обављањем Литургије, али
јеромонах није обратио потребну пажњу на молбу свога игумана и није
журио. Тада је јеромонах чуо од иконе Мајке Божије, која се налазила у
олтару, претећи глас који му је наредио да изврши жељу и вољу свога
игумана. Игуман се тако причестио и упокојио.
Још једно невероватно чудо догодило се у 17. веку. У манастиру је
владала тако велика глад да је братија постепено почела да се разилази.
Игуман је позвао све да замоле Богородицу за помоћ и сам се усрдно молио.
И Мајка Божја их није постидела у нади! Једног јутра браћа су приметила да
уље тече из магацина, где су у то време биле само празне посуде. Ушавши
унутра, остали су задивљени: из једног бокала, за који се каже да је сачуван
до данас, уље се непрестано преливало преко ивице. Монаси су се захвалили

Пресветој Богородици на брзој помоћи, а у знак сећања на овај догађај на
икони је приказан бокал са преливеним уљем.
За време напада Сарацена на манастир, они су ту свету икону бацили у
бунар, који се налазио у близини манастира, и кроз извесно време после тога
она је тамо била пронађена, према наводима рођака једног од истих тих
Сарацена, који је за ту своју дрскост и безумље кажњен слепилом. Управо тај
несрећни фанатик, у свом безумном презиру према светињи хришћанској,
имао је намеру да исцепа икону на ситне делове, али је истог часа за своју
бесмислену дрскост лишен вида. Икону су варвари бацили у бунар и она је
остала тамо 80 година. Када је дошао тренутак смрти тога варварина, он се у
предсмртној муци покајао за своје безумље и признао да га је праведно
казнила Божја Мајка. Надајући се да ће добити опроштај свога греха и
олакшање, он је заповедио својим укућанима да после његове смрти обавезно
оду на Атос и да свима открију где се налази икона Богомајке, коју су он и
његови другови сакрили у бунар. Сродници Сарацена који се покајао отишли
су после његове смрти на Свету Гору и показали место где је била бачена
светиња. После тога, она је са почастима извађена из бунара. Ово предање о
чудотворној икони „Геронтиси“ брижљиво се и данас чува у манастиру
Пантократор.
Икона и данас чини небројена чуда свима који пред њом Мајци Божјој
прибегавају у својим невољама. Такође, и преписи тј. копије ове иконе су
чудотворни и налазе се широм православне васељене, а једна од њих је и у
Србији, у манастиру Каленић. За датум прослављења узет је 17. април по
новом, односно 04. април по старом календару, као и 15. децембар по новом,
односно 02. децембар по старом календару.
Богомајка је на икони насликана у природној величини, где стоји сама,
окренута удесно у молитвеном ставу; икона је обновљена и прекривена
сребрним оковом. На окову је представљена посуда са јелејем који се прелива
преко обода. За икону предање каже да је увек била спремна на брзу помоћ,
отуда и њен други назив „Брзопомоћница“.