Поводљивост

Детету су родитељи и други чланови породице ауторитети све док не уђе у пубертет. Адолесценту је група вршњака најважнија, што значи му је много важније шта о њему мисле вршњаци, него шта мисле родитељи. Како у том развојном периоду млада особа изграђује свој идентитет и формира своју личност унутар групе вршњака, најважније јој је да је вршњаци прихватају.

Утицај вршњачке групе на изградњу личности појединца је веома снажан. Важно је у каквој групи одраста млада особа: какви су чланови групе, какви су односи између њих и каква уверења и вредности заступају. Ако је та група оно што се назива „добро друштво”, тада је њен утицај на младу особу позитиван јер подстиче њене потенцијале и омогућује добру социјализацију. Ако групу чини „лоше друштво” у коме се заступају уверења и вредности који су значајно друкчији и одступају од родитељских и општедруштвених, тада је утицај групе на младу особу негативан.

Родитељски страх

Један од највећих родитељских страхова у овом периоду јесте да ће дете под негативним утицајем групе или одређеног вршњака учинити неку глупост која ће му обележити каснији живот и скренути га на погрешан пут.

Због свесности о негативном утицају вршњака на младу особу, родитељи не желе да њихово дете буде поводљиво.

Поводљивост је оно понашање када нека особа ради или исто оно што раде други или оно што други очекују од ње, чак и када је то штетно по њу. Особа која се поводи за неким је у таквом односу у којем не мисли својом главом, већ се понаша на онај начин за који мисли да ће импоновати групи или некој одређеној особи коју доживљава као „значајног другог”.

Поводљивост је реч која означава особину неке личности, а што само по себи претпоставља да је то нека непромењива карактерна црта. У стварности ради се о понашању повођења за неким другим. Ово разликовање између карактерне црте и понашања јесте веома важно зато што прво означава сталну, релативно непромењиву црту личности, док друго означава нешто што се може променити. Зато када родитељи критикују дете које се поводи за неким негативним узором, говорећи му: Престани да будеш поводљив, они несвесно поводљивост дефинишу као трајну особину дететовог карактера. Зато би и оваква критика, као и свака друга критика, требало да буде усмерена на мењање понашања: Престани да се поводиш за њим.

Да би смо младу особу одучили од тога да се поводи за неким негативним узором, прво је потребно да разумемо њене разлоге за такво понашање, а затим о њима треба разговарати.

Жеља за прихватањем

Један од главних разлога за повођење за неким јесте жеља да се буде прихваћен од значајног другог или од групе. Да би била прихваћена, млада особа или ради оно што раде други или ради оно што мисли да други желе да она ради. Она мисли да је прихваћеност потврда њене вредности: Ако сам прихваћена, ја вредим, а ако нисам прихваћена, ја не вредим. Супротстављање значајном другом или групи би значило да особа није прихваћена, због чега она избегава сваки конфликт и подређује се претпостављеним очекивањима других.

Други чест разлог да се млада особа поводи за неким јесте што у тој особи види узора, некога каква би она желела да буде. Због тога она опонаша другог, чини оно што други чини, што је само знак да се она поистовећује са другим. То је посебно изражено код оних младих који су незадовољни собом и који би желели да изгледају и да буду као неко други.

Млада особа би требало да има способност да каже „не” групи или значајном другом, да одбије да се понаша на онај начин који није у складу са њеним вредностима. Управо се кроз овај конфликт са групом, то јест ауторитетом, изграђује лични интегритет. Из тог разлога су посебно склони поводљивом понашању они млади који се плаше да кажу „не”, који избегавају сваки конфликт како не би били одбачени. У односима са доминантним вршњацима они се осећају немоћно да се супротставе и повремено се и против своје воље подређују и укључују у понашања за која знају да су негативна.

Зоран Миливојевић

politika.rs