Посета ММА клубу „Црвена звезда“

На позив Александра Радосављевића и Драгана Тешановића, главних борилачких инструктора ММА клуба „Црвена звезда“, управник Мисионарског одељења АЕМ, презвитер др Оливер Суботић, је посетио овај клуб и одржао прикладно предавање прилагођено вежбачима. Предавање је изведено у складу са задацима синодалног мисионарског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина, чији је о. Оливер координатор. ММА клуб „Црвена звезда“ је четврти београдски борилачки клуб са којим је успостављена активна сарадња на пољу афирмације врлина које су красиле хришћанске витезове и држања предавања на тему искорењивања страсти које искушавају вежбаче борилачких вештина.
Предавач је своје излагање започео са циљем због кога људи обично тренирају борилачке вештине, указујући на то да већина вежбача размишља само о томе да постигне одређени степен физичке спремности и спретности, уз повећану могућност самоодбране, док ретко који размишља о потреби да овлада самим собом, иако је човек често сам себи највећи противник. У том смислу, предавач је као централну тему свог излагања узео разматрање страсти гнева и стратегију овладавање њоме, будући да она неизоставно напада сваког човека који тренира борилачке вештине и неретко је покретач озбиљних физичких обрачуна који се могу избећи уколико је човек мудар.
О. Оливер је укратко објаснио неке појавне облике те страсти и током предавања дао четири веома практичне и једноставне препоруке за почетак, којих вежбачи треба да се држе у овом домену да би контролисали конфликтне ситуације на које могу наићи у животу. Прва препорука је везана за потребу да овладамо својим језиком јер човек који жели да победи страст гнева мора бити властан над оним што говори. Уколико човек овлада језиком, пола проблема је већ решено јер многе конфликтне ситуације које воде обрачунима потичу од тешке и непромишљене речи. Друга препорука се ослања на прву и везана је за то да вежбач борилачких вештина мора да се извежба да у стању раздражености никада не одговара и не улази у расправе, већ да се прво у себи кратко помоли, смири дух и тек онда уђе у комуникацију. Пракса показује да је често довољно да прође неколико секунди уз унутрашњу молитву да би се одговорило сталожено, без гнева, чиме се смањује могућност конфликта. Трећа препорука се тиче ситуација у којој је конфликт већ започет од стране друге особе која се не придржава прва два наведена правила. У том случају, најбоља стратегија је одговорити тоналитетом гласа који не подстиче даљу расправу. Отац Оливер је тим поводом скренуо пажњу да глас на друге углавном подижу људи који имају страх, док способни, јаки и храбри борци говоре сталожено и тихо. И на крају листе препорука које се тичу овладавања језиком, као почетном етапом у савладавању страсти гнева од које страда велики број вежбача борилачких вештина, управник Мисионарског одељења је истакао потребу да вежбач увек делује проактивно, а не реактивно, да би се спречила ситуација излива гнева и смањила могућност конфликта. Навео је пример једног веома способног српског борилачког мајстора који је обучавао специјалне јединице, а који је уличне конфликте редовно избегавао превентивним пријатељским гестом којим је спуштао тензије.
 У сличном смислу о. Оливер је препоручио корисне савете и за регулисање конфликтних ситуација у самој сали, током вежбања, када долази до афективних стања и наношења повреда уколико вежбачи не владају собом у довољној мери. Све препоруке биле су увод у темељно решавање проблема страсти гнева која своју снагу добија од далеко јаче и суптилније страсти гордости, која такође напада све вежбаче борилачких система. Тема страсти гордости и њене везе са гневом тек треба да буде обрађена у наредном периоду у оквиру циклуса предавања.
Управник Мисионарског одељења је посебну пажњу скренуо на то да вежбачи треба да имају и праве узоре. Као једног од најбољих за српске вежбаче борилачких вештина је истакао Деспота Стефана Лазаревића, кога Црква поштује као светог. Присутне вежбаче је упознао са житијем овог православног витеза, који је био и први српски борилачки мајстор у ширем смислу, као један од најспособнијих витезова Европе свог времена који је храброст и витешке вештине показивао у више историјских епизода. Том приликом предавач је исприповедао повест о бици код Ангоре, у којој је Стефан Високи предводио своје „љуте оклопнике“ са којима је показао велику способност и одважност, у мери да му се чак и Тамерлан задивио на бојном пољу. Са друге стране, предавач је указао на чињеницу да је један тако храбар ратник истовремено имао велики број врлина, међу којима је била и мудрост. С тим у вези, указао је и на велике дипломатске вештине преговарања овог витеза, које су у његовој личности биле једнако изражене као витешке способности. Као пример је навео догађај у коме Стефан Високи свом брату Вуку не одговара силом свога мача, иако је могао то да уради, већ му шаље поруку помирења, срочену кроз један од највећих бисера српске поезије – песму „Слово љубве“. У том смислу, отац Оливер је посебно подцртао да је чојство далеко веће од јунаштва, те да вежбачи борилачких вештина своју снагу не треба да показују у празним доказивањима и надгордњавањима, већ у одбрани оних који су слаби и не могу да се бране, и да се пре свега вежбају у чојству, чувајући друге од себе. После предавања су уследила бројна питања, а било је и доста поучних прича из живота. На крају предавања, о. Оливер је позвао вежбаче и њихове тренере да посете цркву Светог Александра Невског и да тамо наставе разговор на ове теме, што су они радо прихватили.

мисија.срб