Чудесно окупљање апостола и силазак Исуса на дан Успења Пресвете Богородице

Пречишћени постом који је света Црква установила у част бесмртног Успења Владичице наше Богородице, ми православни хришћани прослављамо свечано Богомајку, сећајући се њене блажене кончине и часног престављења од земље ка небу.

Родитељка Творца и Господа напустила је свет да би се вазнела у надсветска насеља. Сада се Мајка Присносушне Светлости покрила сеном смрти да би се јавила у живоносној светлости и божанственој слави. Сада се Источница живота закључала у гроб да би задобила нетрулежни и вечни живот на небу. Црквено предање је сачувало најутешније црте чудесне кончине Мајке Божије.

Познато је из Јеванђеља да је Господ наш Исус Христос са Kрста препоручио Мајку своју ученику своме Јовану Богослову. Од тада је Пресвета Ђева Марија боравила у кући светог Јована Богослова на Сионској Гори, све до саме своје кончине која је следовала петнаест година након Вазнесења Господњег. У то време, Мајка Божија као што је била најслађи предмет утехе и посматрања за све верујуће, тако је и сама налазила слатку утеху у непрестаном посећивању оних места која су била освећена спаситељским подвизима и страдањима Сина њенога Богочовека Исуса Христа као што су: Витлејем где се родио, Гетсиманија где је молитвено отпочео своје страдање и Голгота на којој је био распет. Њено посебно молитвено прибежиште била је Јелеонска гора са које се Господ вазнео на небо и на којој је она усносила Њему своје молитве. Три дана пред кончину када се она молила на Јелеонској гори, јавио јој се Архангел и донео јој палмину гранчицу из раја и назначио јој скори одлазак ка Сину и Богу. Пречиста Ђева вративши се у дом обавестила је о свему светог Јована Богослова и остале свете и почела се припремати за кончину. Веома је желела да још једном види све апостоле који су се налазили на разним странама света ради проповедања Јеванђеља – и ту свету жељу Богомајке испунио је Син њен и Владика.

На сам дан Успења ођедном се зачула бука слична силној бури и облаци су окружили кућу у којој се налазила Мајка Божија са верујућима. Био је то чудесни долазак свих апостола изузев Томе који су невидљивом руком били узети из разних крајева света и донети у Јерусалим на облацима. Чувши од Јована Богослова о кончини Богомајке, која је требало да наступи, апостоли су ушли и видевши Владичицу, поклонили јој се као смирене слуге и добили од ње кротки и љубазни поздрав и Богоматерњи благослов. Заједно са апостолима Богомајци су дошли и други ученици: свети Павле, Дионисије Аеропагит, Јеротеј и Тимотеј Kада су сви били у молитви и псалмопојању видљиво се отворио врх зграде и небеска светлост је обасјала све присутне. Сам Господ, сишавши са неба са мноштвом ангела поздравио је као Син Пречисту Матер Своју, која је лежала на одру с небеском радошћу и приневши на Своје божанствене руке њену пресвету душу, вазнео ју је са Собом на небо.

У том истом часу Мајка Господња се мирно преставила као да је заспала танким и слатким сном и пречасно лице њено је засијало нетрулежном светлошћу, а из непорочног и пречистог тела, као из божанственог сасуда, исходило је небеско благоухање и изливала су се безбројна исцељења болеснима. Апостоли су уз духовне песме изнели сандук Богомајке испред кога је свети Јован Богослов носио урмину гранчицу, коју је Архангел донео из раја и сви су ишли до места погреба које је по њеном завештању био Гетсимански врт. За време шетње се чуло ангелско појање у ваздуху и десила су се нова чуда. Слуге нечастивих јудејских првосвештеника и старешина и јудејски свештеник Атоније дрзнули су се због злобе према Господу Исусу Христу да преврну сандук Матере Његове и били су кажњени: први слепилом, а други одсецањем руку. Али, поверовавши у Господа и призвавши милосрђе Његове Мајке истог тог тренутка су се исцелили.

Стигавши у Гетсиманију, апостоли су са молитвама псалмопојањем и поклонима погребли богопријатно тело Мајке Господа и Учитеља свога и остали су ту до трећега дана. Тог дана се изненада појавио и апостол Тома, доведен силом Божијом такође на облаку и сазнавши о погребењу Матере Божије, туговао је што се није удостојио да види њено успење и што се није поклонио светом и блаженом њеном телу. Апостоли, за утеху Томи, одлучише да отворе сандук Богоневестин и, откривши га, не нађоше у њему њено пречисто тело већ само погребне покриваче.

У недоумици и тузи, када су истог тог дана увече сели за трпезу, ођедном им се јавила Мајка Божија, у ваздуху и небеској слави, окружена светим ангелима и казала им: “Радујте се, ја ћу бити са вама у све дане”. Божанствени апостоли су се уверили и уверили су целу Цркву да је Мајка Божија три дана по свом престављењу уздигнута из гроба и заједно са телом узнета у Небеско Царство Сином њеним и Богом, Господом Исусом Христом.

И заиста, Пресвета Мајка Божија по сопственим својим речима није нас оставила ни по одласку у надземаљско насеље Божије. Она, као Небеска Царица и Владичица, по вољи Сина и Бога свога, влада у свету, чува Свету Цркву Христову и показује безбројна чудеса свог богоматерњег милосрђа. Она је целог хришћанског рода спасење и свим земнороднима верно прибежиште, покров и весеље. Богу нашем слава у векове векова. Амин.

bastabalkana.com