Где су били сви када сте умирали?

Када вам строго суде и туга потапа  ваше срце, сетите се једне ствари - да су, сви они који су се сада окупили да вам суде, били одсутни у сатима вашег најстрашнијег пакла и искушења. Обично су наши критичари они који су играли најгору улогу у нашим животима. Они који су нам немилосрдно судили били су ти који су, смешећи се,  равнодушно забијали  нож нашој рани.

Где су сви они били када сте умирали? Били су одсутни и равнодушни. Заокупљени  својим пословима, својим домовима и својим занимањима. Ко се окренуо ка вама да види да ли вам је преостало још ваздуха да бисте могли да дишете? Да провери да ли  вам груди још увек пулсирају у нади, да ли можете да поднесете празнину? И шта  сада тачно желе да ураде? Да вас осуде, за шта тачно? За вашу грешку? Који је био ваш једини излаз да опстанете?

Да, много пута је грешка једина исправна ствар коју можемо урадити пре смрти.

Сад је доста. Не дозволите више никоме да се игра са вама. Само један може да вам суди и то ће учинити са бескрајном љубављу и разумевањем. Бог.

Јер, само Христос може да нас разуме у потпуности.

Само у очима твојим Христе налазим покој, јер знам да ме познајеш боље него што ја знам себе самог, да ме волиш безусловно, не осуђујеш ме иако је мој живот сломљен, не очекујеш ништа од мене, него само мене.

Спашаваш ме иако сам за пакао. „Спавао сам у многим загрљајима, Христе мој, али само твој је мирисао…“

О.Хараламбос Пападопулос

facebook.com/p.libyos