Тај прекрасни конфликт

Конфликт је једна од форми контакта. Контакта с другим. Контакта са собом. Са својим и туђим потребама, вредностима и ограничењима, очекивањима и илузијама.  Само у контакту можемо с нечим да се упознамо, нешто да изучимо, истражимо, схватимо.  Само улазећи у контакт с Другим и собом ми можемо започети комуникацију и освајање простора – односа, осећања, смисла.  Можемо одређивати, налазити, откривати и проводити границе у тим просторима. Границе своје и туђе.

Тамо где су људи закопани  под јармом страха и условности, конфликт даје нове шансе да се људи отворе и сретну  са собом и једно с другим – не тако привлачним, али зато ближим. Случајних (па и намерних) удараца ће бити више, али и шанса да видимо Другог, па и себе, истинског, многоструко се повећава.

Бојећи се конфликта, избегавајући конфликт, „да не увредимо човека“, „зашто, и овако нам је у принципу добро“, „могу све да упропастим“, блиски људи на неодређен рок одлажу важне теме за разматрање и појашњавање. А теме, проблеми, задаци, детаљи, нагомилавају се и као мривце хране по столу стварају све већу раздражљивост, тугу и очајање међу људима.  Долази до скандала и савршено непотребних траума и неприлика, људи се лишавају шансе да буду деликатни, нежни, пажљиви и брижни тамо где је то тако потребно.

Ово није позив да свој породични живот претворите у бесконачне скандале. Ово је позив да почнете од најкомпликованијег корака –  да престанете да контролишете себе или другог.   Престаните са покушајима да се скривате, јер бежање и замирање (умирање) је само једна од форми лажи и контроле. Ово је позив да се почнете учити поверењу ризикујући, ризиковати поверивши се другом.

У конфликту упознајемо себе и једни друге.  У таквим сукобима скидају се маске оног што је било вештачко и измишљено.  Ви покушавате и учите се одважности да се сами откривате и да откривате.  Да саслушате и говорите.

 Не понижавајући и не вређајући. Не наносећи непоправљиву штету. Не чепркајући по ранама туђим и својим.  Не чачкајући старе ране, дајући им да зарасту. Не тражећи најболнија места или најжешће инструменте.

Конфликт није скандал.

Скандал има деструктиван циљ и оријентире.

 Конфликт је просто корак у сусрет.  Корак у сусрет партнеру, контакт с њим и обавезно са собом.  Тај сусрет ће највероватније бити болан, јер ни тебе ни партнера још нема, постоје само маске и улоге кроз које се још треба пробити, било то помоћу конфликта или обостраног ћутања о нечем општем и важном за обоје.

Конфликт је када не трпиш, него говориш отворено (колико можеш) о оном чиме ниси задовољан.  Говориш не бојећи се (иако је страшно!), а реакција ће обавезно доћи (и сами знате!), јер удараш на болно место, на свежу рану, на оштро, што је спремно да експлодира и сатре све око себе.

Када идеш на ризик, не зато што „не можеш више да трпиш“, и не зато „да би објаснио или одговорио тој животињи“, него зато што ћутећи и трпећи ти вређаш родног човека, то је увреда и за ваше односе, јер не верујете у то да су они вредни тога да буду отворенији и јаснији.

Када идете на конфликт са широко отвореним очима и душом, с љубављу, вером и смелошћу да сазнате о себи самима од себе самих нешто што приземљује вашу гордост и умишљеност, што отрежњава ваше самољубље, много тога унутар самог конфликта постаје извором оријентира који одређују зоне наше слабости или снаге.  И онда уместо страха појављује се знатижеља, уместо гнева стид, а уместо увреде одушевљење, уместо презира предукус нечег новог, а уместо узнемирености замишљеност.

Зато, да би нас саслушали, чули и схватили, у дијалогу треба избегавати да окривљујемо другог, треба избегавати претензије, захтеве, а тим пре увреде. Препоручује се да говоримо искључиво о себи: својим мислима, представама, осећањима, емоцијама, преживљавањима итд. и да се трудимо да чујемо то што говори партнер.

Заиста, када захваљујући томе постајемо отворени, ризикујемо да будемо неприхваћени, одбачени, али без тог ризика не може бити стварног, дубоког контакта.  Отварајући се сами, ми помажемо и нашем партнеру да постане отворенији.

poznajsebe