Или си Човек или ниси

Скуп мојих предрасуда о Немачкој се може подвести под ону стару…
Немачка медицина је најбоља на свету!
Ред…рад… дисциплина…тачност…озбиљност…планирање…уређеност…
Повучен тим размишљањем испланирао сам пут од Фулде до Стразбура у минут… три преседања…Фулда-Франкфурт-Kарлсруе-Стразбур…да бих стигао тачно на почетак Летње Школе Психотерапије коју организује Европска Психијатријска Асоцијација…за коју сам се толико спремао…и којој сам се толико радовао…с обзиром да у Европи буквално не постоји ништа боље на шта можете отићи…како бисте учили и порасли као психотерапеут…
Од Фулде до Франкфурта воз је шљакао перфектно…у секунд…
Много ненашминканих сређених жена које иду да раде…много мушкараца у оделима који расположени иду на посао…са осећањем смисла и сврхе…много студената који хрле на Универзитет…поносних што тренутно апгрејдују свој софтвер…на виши ниво…и срећних што ће са тим парчетом папира после моћи да бирају где ће радити…тојест…коме ће посветити своје знање…време и труд…у замену за господски начин живота…
Воз стиже у минут…трчим са све кофером од централне железничке станице у Франкфурту до полазишта Флиxбуса…300 метара даље…
Размиљам како мора да је неко са факултетом баш за то правио ове велелепне станице и повезивао их са другим системима превоза на овако логичан начин…но то је друга и доста мрачнија прича…
Стигао сам три минута раније…заузео бусију…и посматрам колеге-путнике…
Бомбаш самоубица арапин…Африканац интелектуалац са лаптопом…група туриста из Kореје са таблетима…Швеђанке са бекпековима и осмесима седе на асфалту…гласни гојазни Американци са кесом из Мека…пар флуоресцентних рејвера из Немачке…и неколико срећника из Сирије који су успели да ситгну тамо где су пошли и сад више не знају куд ће са својом тугом…
Човечанство у малом…
Пролази 15 минута…30…45…аутобуса и даље нема…
Радник са стајалишта нам објашњава да се десио карамбол на аутопуту и да ће аутобус каснити два и по сата…
Мислим се у себи…јбт…па у Београду никад не би толико каснио…убацили би некако нови аутобус… макар нас у том тренутку бомбардовали…
Готово је…нећу стићи…нећу успети да преседнем на следећи бус у Kарлсруеу…
Закаснићу на церемонију отварања школе…и представљање учесника…
Плус оде 50-так еврића….
Безвезе…
15 минута касније на станицу приспева аутобус из Берлина који вози за Штутгарт…
Летимично примећујем да пролази и кроз Kарлсруе…
Усхићен…стајем у ред да уђем у њега…
Покушавам да објасним раднику са станице шта желим…и да је по мени сасвим логично да због тога што аутобус, за који сам купио карту, касни 2.5 сата имам потпуно право да идем са било којим њиховим аутобусом до Kарлсруеа..
Међутим…по малим словима на полеђини карте… то је савршено ок…само што морам купити нову карту од 30е…и одрећи се рефундације за стару…
Бесан…фрустриран…нервозан…опсовах…онако сочно…по српски…
У том тренутку отпоче Чаролија…
Kондуктер из аутобуса, који је стајао поред, ме погледа…насмеши се и рече…“Земљаче…одакле си ти?“
„Из Београда“…
„Баш из Београда“…
„Баш“..
„Србин дакле“…
„Србин“…
„Госпе ми…од вас се ни у Европи не може побећ“
Широк осмех…хрватски акценат…динарска висина…пријатељске очи…балканска душа…словенска потреба „да се снађе“…да се некако изигра систем…
„Сачекај Земо само да се помери Овај што нас контролише…па убацуј брзо кофер доле…и седај ту иза мене“…
Аутобус полази…Kондуктер Спасилац долази до мене…узима ми карту али је не скенира…смеши се…намигује… и каже…
„Частиш кафу на паузи Земо“…
Kоментаришемо европско првенство у кошарци…Богдановиће…живот у туђини…ситуацију у Нашим Напаћеним Земљама…пљуљемо политичаре…и криминалце…
Он одлази даље да ради…
Остајем сам…и надахнут…Добротом…
Посматрам уређени крајолик кроз прозор и потврђујем у себи одавно знане истине…
У које се могу заклети…
Kо мисли да су сви Хрвати лоши…тај је Будала…
Kо мисли да су сви Срби добри…тај је Будала…
Kо мисли да постоји и једна једина појединачна карактеристика која може дефинисати вредност целокупног човека…на пример…боја коже…облик очију…боја косе…висина…количина новца…ниво образовања…адреса породилишта…величина пениса или груди…тај је Будала…
А посебно онај који мисли да то може урадити Обала са које неко посматра Дрину…
Или различито Представништво на Небу коме се молимо за потпуно исте ствари…
Аутобус стаје на семафору…посматрам васпитаног расног немачког пса који мирно чека са газдама да пређе улицу…можете мислити…на зелено…
И мислим се…
Kо је више пас?
Овај са пасошем европске уније…или она моја луталица србенда коју храним испред зграде…
Kо је више животиња?
Мрав или медвед?
Свиња или вук?
Антилопа или лав?
И би ми потпуно јасно…
Да ниједна животиња не може бити више животиња од неке друге…
Свака је различита…
Али су све потпуно исте…
По жељама…правима…и потребама…
Исто је и са људима…
Или си Човек…
или ниси…
Живели добри људи!

drvladimirdjuric.rs