„О тајним болестима душе"

Пут духовног живота је необично сложен: као што, на пример, није једноставно научити се сликарству или музици: колико је труда потребно за то, знања, навика и разних вежби, при чему се многе навике у уметности развијају некако интуитивно, оне се чак не могу јасно изразити или схватити разумом. Притом још много тога зависи од учитеља, од школе. Али зар духовни живот није сложенији, није ли тајанственији? Овде је велика тајна, овде је готово све невидљиво. Па то је наука над наукама и уметност над уметностима! Како човек у духовном животу може да се прихвати посла нагло, уображено, да се по неком нејасном зову душе предаје власти неких непознатих осећања, да суди о својим покретима и расположењима само по укусу који они производе у нама. У духовном животу су и опасности много страшније, овде се не може изгубити име и имовина као у бављењу уметношћу, овде се губи вечност, живот. Овде се среће веома снажно супротстављање злих сила и унутар нас и споља; овде онога ко иде на путу срећу поквареност непријатеља, лукавство за лукавством, замка за замком. И ето болне слике: велико је мноштво обманутих хришћана. Многи од њих луде, чине страшне поступке, проповедају небулозе. Зато што је истинско учење светоотачко, православно и смирено, почело да се изобличава и заборавља, па се и ова обмана данас често прихвата као нормална појава, чак се и разноразне појаве заноса, ватрености, фанатизма, засноване на самообмани прихватају као деловање благодати, сматрају се за „препород вере", за почетак „нове ере".

архимандрит Лазар (Абашидзе)

facebook.com/duhovnepouke