Данашњи хришћани нису борци…

Хришћанин се непрестано клацка између две крајности – једна је неразумна ревност која умисли да спасава Цркву и себи дозвољава да вређа, пљује и омаловажава архијереје, свештенство, да објављује издају вере сваких неколико дана а себе представља као једини штит вере. Друга крајност је да се та вера заиста и издаје, када се људи уљуљкавају изрекама о томе да треба да освајамо срца љубављу; притом не праве разлику између лажне и истинске љубави, лажног и истинског смирења. Прочитајте речи светог Пајсија Светогорца које су посвећене овој другој крајности.

„Знам још једног безбожника, једног богохулника кога пуштају да говори и преко телевизије, премда је изговорио највеће хуле за Христа и Мајку Божију. Црква није заузела јединствени став о изопштавању таквих појединаца. Такве људе Црква треба да изопшти. Али она се тешко одлучује на то.

– Старче, они ништа не признају; шта би се постигло изопштавањем?

– Нека се барем види да Црква има одређени став.

– Старче, да ли је ћутање знак одобравања таквих ствари?

– Да. Један човек написао је нешто хулно за Мајку Божију и нико ништа на то није одговорио. Рекох једном мом познанику: „Не виде ли ти шта онај написа?“ „Па шта да радиш? Човек може само да се упрља ако се упетља са њима?“ Боје се да говоре.

– Чега се боје, Старче?

– Боје да се случајно неко не напише против њих, да их неко не прозове, па зато радије трпе хуле на Мајку Божију! Не очекујмо да неко други вади змију из рупе, да бисмо ми сачували свој мир. То је знак недостатка љубави. … Ако хришћани не почну да исповедају своју веру, ако не почну да реагују, они ће чинити још горе ствари. А ако хришћани узнегодују, мало ће се замислити. Али данашњи хришћани нису борци. Први хришћани били су чврсти као стене; променили су читав свет. … Ако Црква ћути да се не би ‘сударила’ са државом, ако архијереји ћуте да би са свима сачували добре односе, да би им помагали за добротворне делатности, ако Светогорци ћуте да им економска помоћ не би била укинута, ко ће да говори? Једном игуману сам рекао: „Ако вам кажу да ће укинути те донације, реците им: ‘А ми ћемо да укинемо гостопримство’, како би мало размислили о свему’.

Ако не устанемо против зла, односно ако не почнемо да изобличавамо оне који саблажњавају вернике, зло ће постати још веће.

Хришћанин се непрестано клацка између две крајности – једна је неразумна ревност која умисли да спасава Цркву и себи дозвољава да вређа, пљује и омаловажава архијереје, свештенство, да објављује издају вере сваких неколико дана а себе представља као једини штит вере. Друга крајност је да се та вера заиста и издаје, када се људи уљуљкавају изрекама о томе да треба да освајамо срца љубављу; притом не праве разлику између лажне и истинске љубави, лажног и истинског смирења. Прочитајте речи светог Пајсија Светогорца које су посвећене овој другој крајности.

„Знам још једног безбожника, једног богохулника кога пуштају да говори и преко телевизије, премда је изговорио највеће хуле за Христа и Мајку Божију. Црква није заузела јединствени став о изопштавању таквих појединаца. Такве људе Црква треба да изопшти. Али она се тешко одлучује на то.

– Старче, они ништа не признају; шта би се постигло изопштавањем?

– Нека се барем види да Црква има одређени став.

– Старче, да ли је ћутање знак одобравања таквих ствари?

– Да. Један човек написао је нешто хулно за Мајку Божију и нико ништа на то није одговорио. Рекох једном мом познанику: „Не виде ли ти шта онај написа?“ „Па шта да радиш? Човек може само да се упрља ако се упетља са њима?“ Боје се да говоре.

– Чега се боје, Старче?

– Боје да се случајно неко не напише против њих, да их неко не прозове, па зато радије трпе хуле на Мајку Божију! Не очекујмо да неко други вади змију из рупе, да бисмо ми сачували свој мир. То је знак недостатка љубави. … Ако хришћани не почну да исповедају своју веру, ако не почну да реагују, они ће чинити још горе ствари. А ако хришћани узнегодују, мало ће се замислити. Али данашњи хришћани нису борци. Први хришћани били су чврсти као стене; променили су читав свет. … Ако Црква ћути да се не би ‘сударила’ са државом, ако архијереји ћуте да би са свима сачували добре односе, да би им помагали за добротворне делатности, ако Светогорци ћуте да им економска помоћ не би била укинута, ко ће да говори? Једном игуману сам рекао: „Ако вам кажу да ће укинути те донације, реците им: ‘А ми ћемо да укинемо гостопримство’, како би мало размислили о свему’.

Ако не устанемо против зла, односно ако не почнемо да изобличавамо оне који саблажњавају вернике, зло ће постати још веће.

Старац Пајсије Светогорац

tvrdjavaistine.wordpress.com