Молитва једне девојчице и једног дечака

 Боже Свемогући, обећала сам мами да више нећу бити безобразна, обећала сам да ћу је слушати. Обећати је лако, али како одржати реч. Плашим се. Трудићу се – веома ћу се трудити. Али зар увек успева оно што желиш? Толико пута сам давала себи реч: од сутра ће све да буде другачије. Можда ће овог пута тако и да буде. Одржат ћу реч – веома желим да је одржим. А Ти Боже Свемогући помози ми. Ти си створио земљу која се врти око своје оси и око сунца.

Ти си створио паралеле, меридијане, полове, полуострва, копна, заливе, брда, равнице и низине. Мноштво животиња, биљака, граните и кварц.

По Твојој наредби шуме су се испуниле животињама. Треба само да климнеш главом – и реке потеку, краљеви сакупљају данак или остављају оружје. Ништа се не дешава без Тебе, на све је Твоја воља. Знам, тешко је обухватити Бога, мали је ум људски као кап у мору. Али за Тебе не постоји ништа немогуће. Сви се Теби обраћају, а Ти се слажеш или не. Срцем ја верујем у Твој ум и доброту и ако све не разумем, то је зато што сам још мала и глупа. Опрости ми Боже за моје сумње, али желим да будем с Тобом отворена пошто нема тајни од Бога и Ти свеједно знаш моје мисли. Ето тако. Боже Свемогући, ако Ти желиш да људи буду добри и праведни зашто не би стварао само добре и праведне? Зашто им дозвољаваш да греше? Боље је да даш људима јачу вољу да би они реч одржали. Ја се ево трудим, веома се трудим и не успевам. И мама има непријатности због тога и ја. Понекад је та ствар безначајна, а ја не попуштам. Можда зато што кући и у школи нису сви добри и праведни. Много сам видела зла и није моја у томе кривица, видела сам лажи и сплетки којих је пун свет. Да, ја за себе само одговарам, али те преваре, сплетке, неискреност чине живот страшним. Боже Свемогући, не желим да будем безобразна, желим да слушам – помози ми, дај ми вољу да издржим, дај ми бар капљицу Твоје снаге.

За један дан Ти си створио свет! Заповеди: нека деца буду послушна. И да буде тако.

Знам да молити није лепо. Али ја не молим Тебе, добри мој Боже, Ти ми не мораш ништа дати – то ми је мој стриц обећао поклонити сат ако будем добро учио. Ти ми само помози: подсети стрица на његово обећање, а ја ћу се потрудити да се понашам лепо. Па стрицу је свеједно када да поклони? Сада или после. Ја сам већ другарима рекао да ћу добити сат, али они ми не верују. Почеће да ми се ругају, помислиће да сам слагао или просто да се хвалим.

*

Помози ми Боже, теби то није тешко – ти све можеш. Драги мој Боже, дивни – помози. Опрости ми моја сагрешења. Имам их много. Појео сам крадом мармеладу из тегле, ругао сам се грбавцу, слагао сам да ми мама дозвољава да идем на спавање кад хоћу; већ два пута сам пушио цигаре и свађао се. Али Ти си добар, опростит ћеш ми, пошто се кајем и хоћу да се поправим. Желим да будем добар, али не успевам. Или ме одједном неко наљути или ме наговори да се потучем – а ја не желим да други помисле како се бојим. Или ми је просто досадно или јако нешто пожелим што је управо забрањено. Не могу се суздржати, а после ми је жао што сам тако поступио. Али нисам ја толико лош. Добри мој Боже, не помисли да се хвалим. Сам знаш да има и горих од мене, пошто Ти све знаш. Ја понекад само слажем, а други што што год кажу – лаж. И још краду. Два пута нестао ми је доручак, онда су ми украли сликовницу, из пернице су ми извукли оловку. То су ме они научили да се свађам. Па Ти и сам све то знаш. Ја не волим да се жалим. Ти сам знаш да ја нисам толико лош иако се често понашам лоше. Добри мој Боже, помози ми да не грешим, дај здравље и дуг живот мами и тати и стрица за сат подсети. Ако је обећао, реч треба да се одржи.

Из књиге „Насамо с Богом“ – Јаноша Корчака, познатог пољског лекара, педагога, писца…

poznajsebe