архиепископ Јован (Шаховској) - Знак љубави

Један од знакова љубави је да се не нервирате. Ко може замислити мајку која се нервира због свог малог детета? Мајци се даје посебан осећај љубави када је њено дете беспомоћно. Али колико има мајки које се ни касније, када им деца порасту, не нервирају због њих. У доброти, која покрива људску слабост, највише се открива лик Божији у човеку. Наравно, гнев против зла (а не човека) може бити свети; али ово је нешто сасвим друго од себичне иритације људи која тако отежава живот. Свето Писмо даје савет: „Гневи се и не греши“ (Пс 4,5).

Другим речима: људи, љутите се само на зло, а не на човека. „Ви који волите Господа, мрзите зло“ (Пс 96:10).

Љутња на зло (нарочито на своје зло!) може излечити зло ако овај бес долази из љубави. Али невоља је што мрачни бес, раздраженост, као паучина, виси у свету над људима, породицама и срцима. И ова људска раздражљивост, понекад изазвана ситницом, трује живот.

Једна особа је с правом рекла: „Мрзовоља и вечна приговарања на судбину су, можда, и гора, јер су ти недостаци дуготрајни... Боље него нагла раздраженост: човек је изгубио је живце, проговорио је и онда отишао. Али, како су тешки осетљиви људи; осветољубиви су. Осетљиву особу све нервира. Чак и ако добије оно што жели, онда (пошто се дубоко у себи стиди) тражи нови изговор – да би опет праснула. Најтужније је што због наше раздражљивости посебно страдају они који нас највише воле и највише чине за нас. Какве неправедне, зле примедбе наши најближи понекад морају да чују од нас! И то себи дозвољавамо, знајући да се они неће наљутити; ако се наљуте, опростиће и неће прекинути односе са нама, јер нас воле...”

Врела нарав и раздражљивост засновани су на љутњи, мржњи, поносу, суровости и неправди. Мочвара се лако претвара у бесни океан. Једна шибица може да спали град. Од једне наизглед безазлене страсти душа се запали и гори у мукама. Каква је самоконтрола потребна људима, каква трезвеност и опрез? Ни један порок – ни зависност од новца, ни страст за уживањем, па ни вино (разарач многих) – не разара добар дух породице колико раздражљив и неумерен човек. То ремети и трује животе деце и породица. У друштву, из поноса, још увек се стидимо да покажемо своју духовну нискост, тражимо добро мишљење о себи у друштву. Али код куће, са својим ближњима, опуштамо се, дајући вољу свом унутрашњем злу... „ Љут човек започне свађу, а љути човек много греши “, каже Соломон у Пословицама (29, 22) .

Човек може бити толико низак и ситан да се увреди чак и на самог Господа Бога, свог великог Творца! Човек гунђа због живота који Му је дао... Зар никада нисте гунђали због времена - зашто није онакво какво бисте желели? Никада се нисте жалили на свој животни положај, на околности? Никада нисте били уморни од пута којим вас је промислено водила и води рука Господња?

У људској души постоји сјајно средство за превазилажење гордости, љутине и раздражљивости. То је вера у Бога који је близу. „ Близу је Господ “ (Фил. 4:5). Љубав се шири над човеком. Само треба да будете у стању да то видите својим унутрашњим очима. Лековити путеви љубави нису нам увек јасни. Али, ако поверује у ову љубав према себи и свету, човек види живот духовним очима у светлу његове највише сврхе. Оно што је раније изгледало несхватљиво, чини се људској светлој вери као нешто неопходно и важно. Тако сазрева мудрост у души и отвара се вечност.

Наша слобода није само слободно изражавање свега што мислимо и не само могућност да радимо оно што желимо. Наша најдубља слобода је слобода од зла којим мучимо себе и друге. Пут вере нас води у ово стање слободе духа у доброти. Вера је улазак у највишу стварност.

pravoslavie.ru